Od mafijaša do boga

Filmska industrija je donekle zamrla zbog COVID-19, ali se neki projekti ipak realizuju. U takvim, vanrednim okolnostima i naš Miki Juković (Micky Jukovic) odigrao je još jednu zapaženu ulogu u filmu „Kartel sa Elbe“ („Elbkartell“). Posle više godina bavljenja glumom u Nemačkoj, ali i na drugim kontinentima, tek prošle godine Mikiju su počele da stižu nagrade sa međunarodnih festivala. Neke od njih su bile prve za glumca sa nemačkog govornog područja. Ove godine je s radošću dočekao snimanje, a sa reporterima „Vesti“ razgovarao je u Berlinu i Frankfurtu.

O osvežavajućem prvom angažmanu od izbijanja korone, Miki kaže da ga je mnogo obradovalo učešće u novom filmskom projektu.

– Kada se korona pojavila snimanja su se proredila, a ja sam se uželeo druženja sa kolegama i upoznavanja novih ljudi. Pandemija je sigurno veliki problem, koji celokupnu kulturu drži u mirovanju, a posebno su pogođeni film i pozorište. Imam puno planova, ali mnogi projekti u kojima treba da učestvujem su odloženi, neki od njih su i propali jer više nisu mogli da se odlažu. Jedan važan projekat u kome sam upravo učestvovao je ipak realizovan, a to je film „Kartel sa Elbe“. U pitanju je drama sa brojnim akcionim scenama, zasnovana na istinitom događaju o kidnapovanju dece. Film režira Marko Kozlovski, dok je scenarista Markus Švermin. Igram ruskog mafijaša koji daje naloge koju decu iz kojih kuća treba kidnapovati. Imam dijaloge i na ruskom jeziku – priča Juković.

On nam otkriva i druge pojedinosti sa snimanja.

Noću akcija, danju spavanje

– Film smo snimali u okolini Hamburga, a uslov za sve učesnike bio je da imaju negativan korona test. Maske su nosili svi, jedino smo ih mi glumci skidali neposredno pred snimanje scena, uz stalnu obazrivost, da tragovi maske ne ostanu na licu. Držali smo međusobno odstojanje, koliko god nam je scenario dozvoljavao. Boravili smo u hotelu, gde smo bili jedini gosti. Većinom su bila noćna snimanja, do 7, 8 sati ujutro, a onda neko spavanje do podne, što mi je totalno poremetilo ritam. Zbog zabrane remećenja javnog reda i mira, noću nismo mogli da izvodimo pravu pucnjavu, već će specijalni tonski efekti biti naknadno dodati, a time će scene izgledati još opasnije.

Nekoliko dana posle završetka filma u Hamburgu i kratkog boravka u Berlinu, Mikija Jukovića je čekao foto-šuting u Frankfurtu sa svetski poznatim fotografom Tomasom Rupelom. Za foto-šuting Rupel je lično odabrao industrijski deo grada jer, kako kaže, jakoj ličnost kao što je Miki, najbolje odgovara takav ambijent. U pauzi nam je Miki rekao da treba da obnovi svoje fotografije koje su vrlo bitne u glumačkoj karijeri i otkrio nam planove za leto.

Postaje plavokos

– Prethodni foto-šuting sam imao prošle godine, a nedavno sam skratio kosu, pa je vreme da uradim nove slike. Osim toga uskoro ću morati da promenim boju kose, ofarbaće me u plavo. Razlog je što ću u avgustu snimati novi film „Operacija Tule“. U filmu se radi o bogovima sa severa Evrope koje slučajno otkrivaju nacisti u pećinama na severu Evrope. Radnja filma se odvija u vreme Drugog svetskog rata, ali sa otkrićem tih bogova koji imaju neverovatne i natprirodne moći dešavanja prelaze u neko sasvim drugo vreme. Jednog od tih plavokosih bogova ja ću igrati. Treba još malo da nabacim mišiće da bih bio pravi za tu ulogu. Siguran sam da će se film dopasti publici. Pre početka glavnog snimanja treba da uradim promotivne snimke, pa zato žurim sa ovim fotografijama pre nego što postanem plavokos – otkrio nam je Miki.

On govori i o planovima i mogućnostima koje se, uprkos svemu, ukazuju.

– Ponude za snimanja stižu i dalje, još ih razmatram sa agencijom koja me zastupa. U opciji je i uloga u popularnoj nemačkoj seriji „Tatort“, videćemo kako će se sve odvijati. Tu je i ponuda za snimanje reklame, ali zavisi da li će agencija uspeti da mi uklopi vreme i da li je zadovoljavajuća situacija po pitanju honorara.

Koleginica iz video-igrice

Da se čuda ne dešavaju samo na filmu uverili su se svi koji su prisustvovali foto-šutingu. Naime, dok je Miki pozirao na krovu velike garaže neko je doviknuo njegovo ime. Bila je to Ildiko Presli, glumica američko-nemačkog porekla.

– Neverovatno da se ona pojavila ovde. Inače, Ildiko živi u Berlinu, znamo se godinama, radili smo u nekoliko navrata zajedno. Naši putevi se s vremena na vreme ukrštaju. Nenadano smo se sreli i u Kanu na filmskom festivalu. a upravo mi je rekla da je Frankfurtu zbog kastinga za neku novu seriju – kaže nam iznenađeni Miki.

Dodaje da je sa Ildiko snimao pokrete tela (moušn-kepčer) za nekoliko velikih firmi koje prave video-igrica koje su sada baš tražene.

– To su snimanja kada vam stave tačke na telo i snimaju pokrete koje kasnije ubacuju u animaciju likova u igricama – objašnjava Miki.

U Beograd po devojku

Miki za „Vesti“ otkriva da na leto planira obavezan odlazak u Beograd.

– U našem glavnom gradu nisam bio sigurno 10 godina. Prolazio sam, ali nikako da ostanem malo duže. Planiram da vidim kakva je scena tamo, obnovim neke kontakte sa kolegama i ko zna, možda snimim neki film za neku od naših produkcija. Osim toga, poznato je da imamo najlepše devojke bez konkurencije, a ja nisam još oženjen, pa je i to jedan od razloga boravka u Beogradu.

Pomaže bratu na građevini

Posle niza godina intenzivnog angažovanja na filmskim projektima, korona je nametnula i puno slobodnog vremena, ali to ipak nije nešto što prija Jukoviću.

– Kao dete iz radničke porodice u slobodno vreme se ne prepuštam pasivnom čekanju, već nastojim da to vreme korisno utrošim, pa sada upravo pomažem bratu u vođenju građevinske firme. Normalan životni ritam mi ipak nedostaje. Redovna i opuštajuća druženja sa našim ljudima i prijateljima širom Nemačke su se drastično proredila. Dugo nisam bio ni u Berlinu, gde me uvek dobro dočekaju dugogodišnji prijatelji Milo Milovanović i Darko Đorđević. Odlaske na koncerte naše muzike, sportske događaje, pa i u bioskop, ne mogu da priuštim jer ih nema. Filmski festivali se ne održavaju uz publiku već više od godinu dana, a filmske projekcije mogu da se prate jedino preko interneta.

Balkanci su jaki

Miki Juković u Nemačkoj živi od sredine devedesetih živi kada se sa porodicom doselio iz Novog Pazara. Još kao srednjoškolac u rodnom gradu slučajno se domogao uloge u filmu koji je sniman u njegovoj školi. Pokušao je da se bavi drugim poslovima, ali želja da se ipak posveti glumi prevagnula je tek posle više godina. U Nemačkoj je završio nekoliko glumačkih škola, a potom imao više filmskih i televizijskih uloga. Najveći uspeh postigao je prošle godine kada je za najbolju sporednu ulogu u filmu „Kada se talas razbio“ dobio nagrade na festivalima u Njujorku, Los Anđelesu i Las Vegasu, a film je nagrađivan i na mnogim drugim festivalima širom sveta.

Osvrćući se na put do uspeha koji nije bio ni lak ni jednostavan, Miki uvek nalazi podsticaj u osobenostima koje smo poneli iz zavičaja.

– Šta da se radi, mi sa Balkana smo navikli na teška vremena, nismo na njih kukali nego na to gledali pozitivno, hvatali se ukoštac i čuvali dostojanstvo.