Vremenska prognoza za petak, 22. februar, u Melburnu i Viktoriji nije bila ni najmanje obećavajuća. Škole su bile zatvorene, a neka preduzeća su savetovala zaposlenima da rade od kuće kako bi izbegli smetnje u transportu zbog očekivane temperature od 38 stepeni Celzijusa.
Potpuna zabrana paljenja vatre bila je na snazi od ranije za veći deo države, uključujući Melburn i Džilong, nakon upozorenja službi za hitne intervencije o ekstremnoj opasnosti od požara širom Viktorije.
Zavod za meteorologiju je upozorio na vruće i suve udare severnih do severozapadnih vetrova u Viktoriji tokom celog dana, da bi zahlađenje od skoro 20 stepeni nastupilo uveče.
Zato i ne čudi kad se kaže da je Melburn poznat po tome što doživljava „četiri godišnja doba u jednom danu“, dok je Sidnej kišovitiji, Hobart ima manje sunca, a za Kanberu je veća verovatnoća da će iskusiti brze padove temperature u toku 24 sata.
Da li je zaista tako?
Gardijan Australija se još prošle godine pozabavio problematikom koji glavni grad Australije opravdava uvrežena mišljenja o njima. Za to istraživanje su koristili podatke za svaki sat, za svaki glavni grad u poslednje 23 godine, što je bilo više od 8.000 dana podataka.
Iznenađujuće, Kanbera se našla na vrhu liste kada je reč o vrućim danima. To se odnosi na one dane koji su topliji od dugoročnog, prosečnog maksimuma za grad i godišnje doba, što ne znači da je i najtopliji u Australiji. Pored toga, Kanbera ima najveći broj dana sa više od deset stepeni varijacije dnevne temperature.
Zanimljivo je da Darvin ima najviše dana s više od pet milimetara kiše, zahvaljujući dugoj vlažnoj sezoni tokom leta, s monsunskim kišama. Sledi ga Sidnej koji ima i najveći broj zabeleženih jakih oluja, a Brizbejn najviše oluja praćenih gradom, s tim da treba imati u vidu da su ovi podaci neujednačeni i sežu samo oko deset godina unazad.
Prema mišljenju dr Linden Eškroft, klimatologa sa Univerziteta u Melburnu, ogroman broj faktora može da utiče na to što je vreme u svim glavnim australijskim gradovima prilično promenljivo, bilo da su to klimatske promene, godišnja doba ili različito geografsko područje.
Eškroft primećuje da i makro-geografski region, kao što je recimo činjenica koliko ste blizu ekvatora, i mikro-geografije, kao što su blizina planinskih lanaca, pustinja ili urbanih područja, imaju ogroman uticaj na vremenske prilike. Između ostalog, ovo utiče na pravac i izvor povetarca, da li vazduh može da struji ili je zarobljen, da li postoji toplotna masa da izjednači temperaturne fluktuacije.
– Penrit u Sidneju je često najtoplije mesto na svetu tokom leta zbog Plavih planina, kao i činjenice da se Sidnej proteže izuzetno daleko na zapad, te da morski povetarac ne ide tako daleko u unutrašnjost – objasnila je Eškroft.
Slično je i sa Melburnom, primećuje ona, i kaže da morski vetar može da dođe do centra grada i do nekih severnih predgrađa, ali ne i do aerodroma.
U pokušaju da saznaju da li se u Melburnu nekada menjaju četiri godišnja doba u jednom danu, ispostavilo se da Darvin, Adelajd i Kanbera imaju najviše dana koji odgovaraju ovim kriterijumima, više od 500 dana u poslednje dve decenije, dok je Melburn prilično na dnu liste.
Međutim, ogromne varijacije u glavnim gradovima Australije znače da je to uvek bilo moguće. Darvin ima najveći broj dana s više od pet milimetara kiše, ali i najviše sunčanih sati, pa je tako veća verovatnoća da će ispuniti sve ove kriterijume. Kanbera ima najveći prosečni raspon temperatura u 24 sata tokom cele godine i nije neobično kada posle maksimalne dnevne od 40 stepeni temperatura tokom noći padne ispod 20.
Kada je u pitanju brzi prelazak sa 40 na 20 stepeni, Melburn jeste na listi gradova koji češće doživljavaju ovako drastični pad temperature, ali i dalje daleko iza Kanbere i malo iza Darvina. Ovo se objašnjava time što Kanbera i Darvin imaju relativno stabilan temperaturni opseg tokom cele godine.
Činjenica da Melburn ima relativno hladna jutra, i da najviše temperature uslede kasnije tokom dana, može da objasni uvreženo mišljenje o ovom gradu da se smenjuje više godišnjih doba u toku jednog dana.
Melburn ima najviše kišnih dana
Melburn ima mnogo kišnijih dana zimi, ali to je takođe doba godine kada se temperaturni raspon u ovom gradu značajno smanjuje. Melburn čak ima najviše kišnih dana, ukoliko prag postavite niže, na recimo jedan milimetar padavina dnevno.
Jake oluje u Brizbejnu
Brizbejn i jugoistočni Kvinslend često doživljavaju jake oluje zbog suočavanja vremenskih prilika koje dolaze s okeana i onih sa planinskog lanca.
– Postoji interakcija između izvora vlažnog vazduha, koji dolaze sa okeana i izvora suvog vazduha, koji dolaze iz unutrašnjosti. Tako se dobija korito, koje izgleda kao mali pad vazdušnog pritiska i u zavisnosti od toga gde se nalazi, moguće su zaista eksplozivne oluje s grmljavinom – naglašava dr Eškroft.
