Analitičar iz Prištine Afrim Hoti ocenjuje da je sa ratom u Ukrajini pitanje Kosova i Balkana palo na listi prioriteta EU, a da i Beograd i Priština faktički čekaju kraj rata i ko će pobediti tražeći u tome šansu za ostvarenje ciljeva.
– Čini se da politički lideri obe zemlje čekaju „konačno rešenje“, odnosno kraj rata u Ukrajini očekujući da će tada moći da za sebe obezbede novu poziciju. Ukoliko Rusija pobedi u ovom ratu, nema sumnje da će politički lideri u Srbiji to iskoristiti kako se ne bi povinovali međunarodnim pravilima, a posebno kada je reč o priznanju Kosova. S druge strane, ukoliko pobednik ovog rata bude Ukrajina, a to će značiti i pobedu zapadnih zemalja, tada će Srbija definitivno biti ostavljena bez ikakve mogućnosti da ne prizna i ne normalizuje odnose sa Kosovom – smatra Hoti.
Ovaj analitičar ističe da je sa početkom sukoba na istoku Evrope 2022, a zatim i rata Izreala i Hamasa 2023. godine bilo očekivano da pitanje Kosova padne na listi prioriteta EU, odnosno da sukobi u Ukrajini i na Bliskom istoku „sakriju“ proces pregovora između Srbije i Kosova.
– Pitanje Balkana je bez sumnje za EU jedno od najkomplesnijih pitanja, ali ono nije moglo da bude zauvek na vrhu njihove političke agende. Videli smo mnoge druge događaje koji su preuzeli primat kao što je rat u Ukrajini ili rat Hamasa i Izraela, a možda će u budućnosti biti i nekih drugih konfikata – ocenjuje Hoti.
On kaže da je rat u Ukrajini definitivno proizveo posledice po Evropsku uniju, a ukoliko se to pitanje posmatra u svetlu pitanja Kosova, političko rukovodstvo Srbije od 2022. godine ne pokazuje iskrenu želju za ozbiljnim pristupom i konkretnijim pomacima u pronalaženju konačnog rešenja za normalizaciju odnosa.
– Činjenica da je Srbija odlučila da ostane u bliskim i dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom govori da i dalje gaji nadu, po meni beznadežnu, da će nekako ipak zadržati Kosovo kao suvereni i teritorijalno integrisani deo Srbije. To se čini potpuno nemogućim. Stvaranje država je kao rađanje dece. Kada se to dogodi ne možemo dete vratiti majci u stomak. Nemoguće je da međunarodna zajednica promeni svoj stav po pitanju priznavanja Kosova. Neće doći do promene te odluke – ističe Hoti.
Komentarišući dve godine od početka rata između Rusije i Ukrajine, Hoti ocenjuje da je taj sukob proizveo geopolitičke posledice i doveo do novog pozicioniranja velikih igrača.
– Svedoci smo velikih promena posebno u oblasti bezbednosti. S jedne strane je došlo do homogenizacije zapadnih sila, „zapadizacije sveta“, a s druge strane vidljivo je okretanje Rusije drugim velikim silama poput Kine – kaže Hoti.
U takvim geopolitičkim okolnostima, smatra Hoti, i Srbija i Kosovo su srećni zbog svog geografskoj položaja jer pripadaju Evropi.
– Istovremeno su u mogućnosti da čekaju da Evropa reši problem na istočnim granicama – zaključuje Hoti.
