Spektakularnim zajedničkim nastupom folkloraša “Ravne Gore“ iz Boniriga i Kulturno-umetničkog društva „Karađorđe“ iz Sidneja, u nedelju popodne spuštena je zavesa na 34. Srpski folklorni festival.
‘
Dok su se svetla u Velikoj sali Sportskog centra Bonirig gasila, muzika i pesma su još nekoliko sati odjekivali iz velikog šatora, gde je sve vrvelo od razdraganog sveta koji je držeći se za ruke igrao kolo i delio bujicu dobre energije.
Pored raskošne srpske tradicije, prelepog ambijenta i vrhunskog provoda, prvi festival još od 2019. godine ostaće upamćen i po rekordnoj poseti i jednoj od najboljih organizacija u istoriji manifestacije.
Domaćini predvođeni predsednikom Srpskog centra, Čedomirom Ješićem, članovima uprave Tanjom Zupković i Jovanom Čubrilom, kao i drugim ljudima iz kluba i desetinama sjajnih volontera, pobrinuili su se da gosti iz svih krajeva Australije istinski uživaju u dvodnevnom spektaklu.
Festival je svečano otvorila Nena Borak, dugogodišnji član i sekretar Pokreta srpskih četnika “Ravna Gora“. Mnogobrojnim gostima su se obratili i ambasador Republike Srbije Rade Stefanović i episkop australijsko-novozelandski Siluan.
Kako i priliči, zavesu na sceni su podigli članovi domaćeg ansambla “Ravna Gora“, koji su od prvog momenta podigli atmosferu igrajući Užičko kolo.
Nizali su se nastupi najmlađih – “Opančići“ iz Boniriga, Prvi dečiji ansambl KUD “Karađorđe“, pa početni dečji sastav KUD “Izvor“, a za njima i beskrajno simpatična deca “Drine“ iz Vilavonga.
Igrama iz Šumadije predstavili su se članovi Folklorne grupe CŠO Sveti Jovan Krstitelj iz Vulongonga, a zatim su po bini “vezli“ igrači iz CŠO Sveti Sava Grinzboro, deca iz CŠO Sveti Jovan Krstitelj iz Dapta, pa mališani iz Lazarice i crkve Svetog Save u Elanori, na severu Sidneja.
Publici su se predstavile i folklorne grupe “Šumadije“ iz Kizboroa, CŠO Sveti Stefan iz Ruti Hila, CŠO Sveti Nikola iz Vejkola u Brizbejnu, pa igrači “Šumadije“ iz crkve Sveti Nikola u Vulungabi u Brizbejnu, folklornog društva “Sveti Sava“ iz Kanbere, kao i nekoliko grupa “Oplenca“ iz Adelajda.
Burne aplauze su izmamili mladići i devojke iz međunarodnog ansambla “Igrači bez granica“ (Dancers without borders) iz Kanbere i Kvinbijana, a organizatori su kao pravu poslasticu za kraj ostavili zajednički nastup “Ravne Gore“ i “Karađorđa“. Besprekorno uigrani članovi ovih ansambala priredili su do sada neviđeni scenski nastup, u kojem su posetioci uživali punih osam minuta.
U režiji koreografskog tandema Stanko Dimitrijević (Ravna Gora) i Aleksandar Popović (Karađorđe), igrači su okupljenima prikazali svadbene običaje iz sela Isakovo, u okolini Ćuprije i Jagodine.
„Nunta in Isakovo“ je koreografija koja će ostati urezana u pamćenje svih koji su imali privilegiju da je vide.
Na pitanje da nam prenese utiske sa festivala, koreograf “Ravne Gore“ iz Boniriga Stanko Dimitrijević je dao možda i najbolji rezime svega što smo videli tokom vikenda u Srpskom centru.
– Ako bi moj utisak trebalo da stane u jednu reč, rekao bih samo: Fanstastično! Mislim da to najbolje govori koliko je festival bio uspešan i odlično organizovan. Svi smo prezadovoljni i oduševljeni! Videti toliko Srba iz Australije na jednom mestu, pre svega decu i omladinu u raskošnim nošnjama i sa zavidnim poznavanjem folklornih igara, bilo je neopisivo zadovoljstvo. Pokazali smo da kao narod umemo da na najbolji način čuvamo nasleđe iako smo hiljadama kilometara udaljeni od otadžbine. Čestitam svim izvođačima i kolegama koreografima, kao i svima iz kluba na veličanstvenom događaju. Hvala do neba i svim posetiocima koji su došli i uveličali Festival – u dahu je rekao neumorni stvaralac, koreograf Stanko Dimitrijević.
Zaista, okupiti 17 folklornih društava i ansambala na jednom mestu i upriličiti događaj na kojem smo videli 48 različitih koreografija, nije mala stvar. Takav trud i uspeh zaslužuju jedno veliko: Bravo!
Oduševljenje nije krila ni Daria Pendo, koreograf i igrač folklorne grupe “Drina“ iz Vilavonga.
– Uživali smo u Bonirigu. Bili smo deo jedne predivne manifestacije, koja nam svima naročito mnogo znači posle dve godine pandemije, u kojima nismo mogli da se okupljamo. Nama iz “Drine“ je naročito značajno što smo došli ovde, jer smo prvi put nastupili na ovako velikom događaju. Predivno smo primljeni i prihvaćeni od svih i jedva čekamo da se vratimo u Bonirig iduće godine – poručila je Daria.
Kako mnogi rekoše, čekanje dugo tri godine se isplatilo. Ovogodišnji festival nam je svima pokazao koliko su zajednici zapravo nedostajala ovakva okupljanja i koliko smo bili uskraćeni za veselja i druženja.
Zato, za kraj ostaje samo da poručimo: Doviđenja do idućeg avgusta i još boljeg i masovnijeg Festivala folklora!
Put na Mundijal i karte do Srbije
Na festivalu su dodeljene i izuzetno vredne nagrade. Premija je izvučena na lutriji, a desetodnevno putovanje na Svetsko prvenstvo u fudbalu u Kataru dobio je Miloš Sekulić, čiju je srećku izvukao popularni muzičar Toni trubač.
Miloš će uživati deset dana u Dohi, uz plaćene avio-karte, smeštaj i ulaznice za sve tri utakmice reprezentacije Srbije – za dve osobe.
U okviru nagradne igre za članove jluba, najsrećniji je bio Luka Veljović, koji je dobio dve povratne karte do Beograda.
DAJ LI: Čast i zadovoljstvo
Srpska zajednica je imala priliku da pozdravi i gradonačelnika Ferfilda Frenka Karbonea i njegovu blisku saradnicu Daj Li, koja je odnedavno nezavisni poslanik u Federalnom parlamentu za sedište Fauler, u kojem se nalaze Liverpul, Kabramata i druga predgrađa u kojima živi veliki broj naših ljudi.
– Čast mi je i zadovoljstvo što sam imala priliku da prisustvujem 34. Srpskom folklornom festivalu, na kojem su se slavili vaše kultura i nasleđe u Australiji. Bilo je predivno videti koliko je manifestacija porasla kroz godine, od 1987. kada je prvi put održana, pa do danas – izrazila je oduševljenje Daj Li.
Narodno veselje pod šatorom
Pored bogatog folklornog programa, u nedelju je posetiocima bilo dostupno i niz drugih aktivnosti. Najmlađi su uživali u Dečjem karnevalu, pre svega na velikom ringišpilu s kojeg se prolamala razdragana cika i vriska.
Oni nešto stariji su, kao i u subotu, ispunili veliki šator i plato ispred njega, veseleći se uz muziku za koju su se pobrinuli orkestar Dragana Vujadinovića, pevačica Zore Micevska i pevači Stojan Lovrić i Radovan Đuro Đurišić, kao i Toni Trubač, Aleksandar Koneski i Markus Bogovac.
Mnogi su u Kafani pod šatorom imali priliku da pokažu umeće u narodnim igrama, a u kolu im se pridružio i deo igrača koji su prethodno nastupali u Velikoj Sali.
Atmosferu za pamćenje ukrasio je veliki vatromet kojim je završen festival.
Redovi za specijalitete
Raskošna ponuda hrane bila je poseban ugođaj za sve gurmane. Na štandovima u Bonirigu prodavalo se sve – od bureka i pita, preko pečenja, pljeskavica, kobasica i drugih specijaliteta sa roštilja, do slasnih palačinki, krofni i kolača.
Redovi ispred svih štandova su bili do sada nezabeleženi, čekalo se i po pola sata. Ali, nikome nije bilo teško da strpljivo sačeka na svoju porciju svog omiljenog specijaliteta.
Svi kuvari, majstori roštilja, neumorne dame koje su ispekle na hiljade palačinki i ostali volonteri zaslužuju samo pohvale za fenomenalno obavljen posao.
