Navodi da se minimalne neto plate u Švedskoj, zavisno od sektora, kreću od 1900 do 2700 evra, dok je medijalna između 2350 i 3100 evra.
– Osoba sa minimalcem teoretski može da jede u restoranu svaki dan u Stokholmu i da joj ostane 700 evra – napisao je.
Njegovu objavu prenosimo u celosti:
“ Jasno mi je da se tema cena povlači svuda i da je verovatno već svima „pun kufer“ toga kako nas deru, ali evo, redit doživljavam kao mesto na kojem možeš da napišeš neki bunt i pokreneš raspravu kad poželiš.
Isto tako, živim u iluzornom uverenju da ako se više piše o tome, možda se nešto jednog dana i promeni. Meni je takođe tih tema već dosta, ali opet, želim ovo da napišem da se vidi.
Trenutno sam zbog posla u Švedskoj. Zemlji za koju znam da je razvijenija od Hrvatske (navodno) i zemlji koja nema zakonsku minimalnu platu, već se ista definiše kolektivnim ugovorima po sektorima, ali se u pravilu kreće od 1900 evra neto do 2700 evra (zavisno od sektora). Pišem u evrima radi jednostavnijeg razumevanja.
Dakle, minimum i to neto. Medijalna neto plata (realniji prikaz od proseka) je od 2350 do 3100 (opet zavisi od sektora). Prosečna se, poređenja radi, kreće od 3300 pa do 4000. Što samo govori koliko bolje plaćeni poslovi dižu prosek i zašto termin prosečne plate nije dobar za realno stanje.
No dobro. Ono što me je uzrujalo jesu cene. Ručak u vrlo dobrom restoranu u Stokholmu (ne vrhunskom, ali vrlo dobrom) u 3 hoda = 40 evra bez pića. Gorivo (dizel) = 1,55 € na AUTOPUTU!! Kola zero 0,5l u staklu u baru na brodu = 3,90 € (staklena ambalaža je skuplja i na brodovima je uvek sve dodatno skupo). Hrana za poneti – solidan obrok za jednu osobu = 21 €.
Stanovi dosta skuplji
Istina, stanovi su od 1500 do 2000 evra u Stokholmu mesečno. Što je naravno strašno. Ali kad su dve osobe sa medijalnom platom, i nije tako strašno. U prevodu: osoba sa minimalcem u najgorem sektoru teoretski može da jede u restoranu svaki dan u Stokholmu i da joj ostane 700 evra. Može još i 400 km da se voza okolo ako sipa gorivo samo na autoputu. I to je, dakle, neko sa minimalcem.
E sad, kod nas je minimalna plata 1050 evra. Gorivo 1,40 (i još nešto sitno), a još više na autoputu. Restorani vrlo sličnih cena, piće u nekim kafićima skuplje od ovog na brodu. Plate, dakle one bolje, gotovo pa duplo manje, a cene samo malo niže. Za one koji će se zakačiti za temu poreza – kod nas (u Hrvatskoj) su baš visoki. Ok, PDV jeste viši, ali generalno su porezi visoki u Švedskoj.
Imaju oni svoje izazove kao i sve zemlje, nećemo idealizovati, ali taj srazmer me ozbiljno počinje mučiti. Pohlepa nekih pojedinaca. Nije nabavka mnogo skuplja kod nas nego kod njih. Verovatno je u Švedskoj čak i znatno skuplja, tako da priča na koju se mnogi pozivaju – da su dobavljači krivi što cene idu gore – nije tačna. Činjenica je, kriva je pohlepa i ekonomsko-politička neusklađenost.
Izvinjavam se što nisam pojasnio – u prirodi posla mi je da moram da idem po restoranima, hotelima, kafićima. Žao mi je ako to nekoga ljuti. Ali evo, moram da pojasnim: i sa takvim poslom, ne kupam se u parama. Živim kao podstanar i vozim auto koji jedva ide, iz 2004. godine. Ne tražim sažaljenje niti podršku, već sam samo napisao stav i jedno jednostavno poređenje zasnovano na primećenom. To je sve“, napisao je ovaj Hrvat.
„Hrvati ne mare…“
Jedan korisnik društvene mreže koji je ostavio kometnar smatra da problem leži u ponašanju potrošača
– Hrvati ne mare za cene. Pekare, fast fudovi, kafići koji su prvi dizali cene nisu ostali bez gostiju, nego su nastavili da rade kao i pre. Zaključak: kod nas je sve skupo jer ljudi ne žele da učine baš ništa protiv toga, niti da odu sto metara dalje zbog niže cene! – napisao je.
Drugi navodi sopstveno iskustvo iz Berlina.
– Subotom smo išli u četiri prodavnice i kupovali ono što je te nedelje na akciji. Kupovalo se gotovo kao da smo u bolnici sa jelovnikom za sledeću nedelju, piše i dodaje kako je takav mentalitet preuzeo jer mu se čini logičnim.
Pojedini u svojim komentarima navode da problem vide u finansijskoj nepismenosti.
– Radila sam posao gde sam iz prve ruke naučila da Hrvati nisu baš finansijski najpismenija nacija na svetu. Ja glasam novčanikom, prestala sam da kupujem brojne stvari.“
Drugi su još oštriji.
– Hrvati vole svoj komfor, ne žele da naprave nikakvu promenu, kukaju i kad im je dobro, žale se na korupciju, a svako će utajiti porez ako može – piše u jednom komentaru.
Poređenje Austrije i Hrvatske
U raspravi se pojavila i druga strana medalje. Jedna korisnica dovodi u pitanje tvrdnju da su cene u zapadnoj Evropi slične hrvatskim.
– U Austriji je kafa 4,5 evra, sendvič 5 do 6 evra, testenina u običnom restoranu 15+ evra. Na to joj drugi odgovara: „Mali espreso je 2,30 evra, godišnja karta za javni prevoz 400 evra, a Austrija ima zakonski 14 plata uz prosek od 2250 neto.“
Poređenja su otišla i dalje, do Švajcarske.
– Medijana plate u Bazelu je četiri puta veća nego u Zagrebu. Kad sve staviš na papir – platu, stan, gorivo, režije, hranu – živimo barem tri puta lošije – tvrdi jedan korisnik.
Rasprava je još jednom pokazala koliko su građani Hrvatske osetljivi na odnos plata i cena. Dok jedni tvrde da su cene u Hrvatskoj objektivno previsoke za domaći standard, drugi smatraju da je problem u mentalitetu, potrošačkim navikama i nedostatku pritiska na tržište.
