Da li ste li primetili da u nekim delovima dana radite brže, jasnije mislite i lakše se fokusirate?
To nije slučajnost, već posledica naših unutrašnjih bioloških ritmova, takozvanog cirkadijalnih ciklusa. Oni utiču na to kada naš mozak i telo najbolje funkcionišu.
Bez obzira da li ste mladi ili stari, jutarnja osoba ili noćna ptica – svi vi svakodnevno prolazite kroz različite „testove“. Ponekad su to pravi ispiti, ali češće su to važni razgovori, sastanci ili donošenje odluka.
Retko razmišljate o tome kada je najbolje obaviti važne zadatke – i to je greška, prema studiji nedavno objavljenoj u časopisu „Frontiers in Psychology“.
U koje doba dana smo najpametniji
Naučnici su analizirali rezultate više od 100.000 usmenih ispita položenih na jednom italijanskom univerzitetu i pronašli jasan obrazac u stopama polaganja, sa vrhuncem tačno u podne – bez obzira na hronotip studenata.
Vreme između 11 i 13 časova pokazalo se idealnim; bilo ranije ili kasnije, šanse za polaganje su značajno smanjene. U stvari, što je ranije ili kasnije tog dana bio ispit, manja je bila verovatnoća da će student položiti.
Zašto? Delimično zato što se kognitivne sposobnosti poboljšavaju ujutru, a zatim opadaju popodne. Pad nivoa energije takođe igra ulogu. A ako imate zakazan „test“ za kasno popodne, verovatno ćete biti pod stresom zbog njega celog dana – a stres neizbežno dovodi do lošijih rezultata, piše „Inc“.
I osoba koja vas procenjuje takođe igra ulogu.
„Postepeni pad učinka popodne može se objasniti iscrpljenošću, jer kognitivne sposobnosti i učenika i njihovih evaluatora opadaju pod uticajem stresa, što narušava samokontrolu i na kraju dovodi do smanjenja prolaznosti. Konkretno, kako kognitivni resursi opadaju, ljudi postaju krutiji i manje fleksibilni, što može dovesti do toga da vaši evaluatori donose više negativnih odluka. Slično tome, istraživanja pokazuju da su sudije u stanju iscrpljenosti sklonije donošenju odluka koje su nepovoljne za optužene“, napisali su istraživači.
Vrhunac učinka (prolaznosti) oko podneva verovatno odražava optimalnu ravnotežu između usklađenosti hronotipa (vaš prirodni ritam – jutarnja osoba ili noćna sova) i nivoa mentalnog umora, prema gore navedenim objašnjenjima.
Posebno je interesantno da kognitivne performanse i nivo umora osobe koja vas procenjuje takođe igraju ulogu.
Studija objavljena u časopisu „Proceedings of the National Academy of Science“ otkrila je da su zatvorenici koji su se pojavili pred komisijom za uslovni otpust rano ujutro odobreni u oko 70 procenata slučajeva.
Kako je dan odmicao, stopa povoljnih odluka je opadala, iako je nakratko porasla u prvih nekoliko slučajeva posle ručka, pre nego što je konačno pala skoro na nulu.
To je još jedan razlog zašto su sati oko podneva najbolji za obavljanje važnih zadataka.
Tada ćete biti na vrhuncu sopstvenih performansi – a isto važi i za osobu koja vas procenjuje.
Sve ovo znači da, kad god je to moguće, pažljivo birajte vreme za važne zadatke – bilo da je u pitanju ispit, važan sastanak, razgovor za posao ili prezentacija investitorima.
Pravi tajming može biti ključan za vaš uspeh.
