Naučnici su možda pronašli prvu „slobodno plutajuću“ crnu rupu, koja juri kroz našu galaksiju Mlečni put.
Kada se velike zvezde ugase, smatra se da za sobom ostavljaju crne rupe. Ako je to slučaj, onda bi u Mlečnom putu trebalo da postoji stotine miliona raštrkanih crnih rupa koje su nastale posle smrti zvezda.
Međutim, naučnici su se dosta mučili da ih pronađu jer su izolovane crne rupe koje ne prate neku zvezdu nevidljive.
Sada, istraživači veruju da su ipak uspeli da uoče takvu „slobodno plutajuću“ crnu rupu, koja juri kroz galaksiju brzinom od 160.000 kilometara na sat. Uočena je korišćenjem gravitacionog mikrosočiva, pomoću koga naučnici prate izobličenje svetlosti izazvano gravitacijom objekta.
Veličina ove slobodnoplutajuće crne rupe prema jednom timu naučnika je između 1,6 i 4,4 masa našeg Sunca. Drugi tim pak, koristeći iste podatke, tvrdi da je bliže 7,1 solarne mase.
Manja procena veličine znači da bi se objekat i dalje mogao smatrati za neutronsku zvezdu, a ne crnu rupu. Ali u slučaju ovih poslednjih, većih proračuna, to bi svakako bila crna rupa.
Šta god da je, objekat je prvi takav „duh“ – tamni, gusti ostatak mrtve zvezde – koji je ikada viđen kako luta našom galaksijom neuparen sa drugom zvezdom.
„Ovo je prva slobodno plutajuća crna rupa ili neutronska zvezda otkrivena gravitacionim mikrosočivom“, napominje Džesika Lu, sa Univerziteta Berkli, jedna od glavnih autora jedne od studija.
„Uz mikrosočiva, mi smo u mogućnosti da ispitamo ove usamljene, kompaktne objekte i izmerimo ih. Mislim da smo otvorili novi prozor za ove tamne objekte, koji se drugačije ne mogu videti“, napominje Lu.
Odvojeno istraživanje dva konkurentska tima znači da je istraživanje opisano u dva rada: Jedan, rad tima Univerziteta Berkli koji veruje da je manja, objavljen je u Astrophisical Journal Letters, dok je druga, veća procena Naučnog instituta za svemirski teleskop opisana u The Astrophisical Journal-u.
Pored procene različitih masa, timovi se ne slažu i oko toga koliko je ovaj objekat verovatno udaljen. Tim Univerziteta Berkli veruje da je udaljen između 2.280 i 6.260 svetlosnih godina, dok tim sa Instituta misli da je udaljen oko 5.153 svetlosne godine od nas.
To takođe znači da je objekat dobio dva različita imena: MOA-2011-BLG-191 i OGLE-2011-BLG-0462, ili skraćeno OB110462.
