Najnovije istraživanje objavljeno u nizu radova međunarodnog tima astrofizičara, uključujući dr Nilajma Segala sa Univerziteta Stoni Bruk, sugeriše da je svemir star oko 13,8 milijardi godina. Nalazi opažanja iz Atakama kosmološkog teleskopa (ACT) u Čileu se poklapaju sa merenjima podataka Plankovog satelita iste drevne svetlosti.
Istraživački tim ACT-a predstavlja međunarodnu saradnju naučnika iz 41 institucije u sedam zemalja. Tim Stoni Bruk sa Odeljenja za fiziku i astronomiju na Fakultetu za nauku i umetnost, koji je vodio profesor Segal, igra suštinsku ulogu u analizi kosmičke mikrotalasne pozadine (CMB) – pozadinskog svetla iz Velikog praska.
– U radu pod vođstvom Stoni Bruk-a vraćamo“ bebi fotografiju “ univerzuma u prvobitno stanje, eliminišući habanje vremena i prostora koji su iskrivili sliku – objašnjava profesor Segal, koautor radova. „Samo videvši ovu oštriju bebinu fotografiju ili sliku univerzuma, možemo potpunije razumeti kako se naš svemir rodio.“
Koliko je star univerzum
Dobijanje najbolje slike novorođenog svemira, objašnjava profesor Segal, pomaže naučnicima da bolje razumeju poreklo univerzuma, kako smo stigli do mesta na kome smo na Zemlji, galaksije, kuda idemo, kako univerzum može nestati i kada može doći do toga.
ACT tim procenjuje starost svemira mereći najstariju svetlost. Druge naučne grupe vrše merenja galaksija kako bi napravile procene svemira.
Nova ACT procena starosti svemira odgovara onoj koja je data standardnim modelom svemira i merenjima iste svetlosti koje je napravio Plankov satelit. To dodaje novi zaokret u raspravi u astrofizičkoj zajednici koja je u toku, kaže Simon Aiola, prvi autor jednog od novih radova o nalazima objavljenim na arXiv.org.
– Sada smo došli do odgovora u kojem se Plank i ACT slažu – kaže Ajola, istraživač iz Centra za računarsku astrofiziku Instituta Fletajron u Njujorku. „To govori o činjenici da su ova teška merenja pouzdana.“
Istraživači 2019. došli do drugačijih podataka
Godine 2019. istraživački tim za merenje kretanja galaksija izračunao je da je svemir stotinama miliona godina mlađi nego što je tim Planka predvidio. To odstupanje ukazalo je da će možda biti potreban novi model za univerzum i izazvao je zabrinutost da bi jedan od merenja mogao biti netačan.
Starost univerzuma takođe otkriva koliko se svemir ubrzano širi, što pokazuje broj poznatiji kao Hableova konstanta. ACT merenja pokazuju da je Hableova konstanta od 67,6 kilometara u sekundi po megaparseku. To znači da se objekt 1 megaparseka (oko 3,26 miliona svetlosnih godina) od Zemlje udaljava od nas brzinom od 67,6 kilometara u sekundi zbog širenja svemira. Ovaj rezultat se gotovo u potpunosti podudara sa prethodnom procenom od 67,4 kilometra u sekundi po megaparseku od strane Plankovog satelitskog tima, ali je sporiji od 74 kilometra u sekundi po megaparseku u odnosu na zaključke iz merenja galaksija.
Dok ACT nastavlja sa posmatranjem, astronomi će imati još jasniju sliku CMB-a i tačniju predstavu o tome kada je nastao kosmos. ACT tim će takođe pregledati ta opažanja zbog znakova fizike koji ne odgovaraju standardnom kosmološkom modelu. Takva strana fizika mogla bi razrešiti nesklad između predviđanja starosti i brzine širenja svemira koja proizlaze iz merenja CMB-a i kretanja galaksija.
