Pedesete godine možda ne izgledaju kao da su bile davno, ali mnogo se toga promenilo. Kada uporedite trendove kasnih 1960-ih sa trendovima moderne ere, pa čak i tehnološki napredak, promene su očigledne. Ovo su neke od najčudnijih stvari koje su muškarcima bile privlačne pre 50 godina.
Bela boja kože
U nekim državama postojali su stvarni zakoni koji su zabranjivali ljudima da se udaju za ljude druge rase. Zakoni su poništeni 1967. godine, ali uprkos progresivnim kretanjima, još uvek se nije nazirao kraj rasnim predrasudama. Šezdesetih godina prošlog veka afroameričkim damama još uvek nije bilo dozvoljeno da učestvuju na izboru za Mis Amerike, a 1968. godine je istog dana održana je rasprava o Mis Crne Amerike, koja je predstavljala organizaciju protiv diskriminacije. Dve godine kasnije, prva afroamerička državna titula, Cheril Brovne, dobila je krunu na takmičenju Mis Amerike. Iako je afroamerička zajednica postajala sve jača, sklonost prema svetlijoj koži i dalje je preovlađivala. Šezdesetih godina mentalitet se počeo menjati i ljudi su još više prigrlili boju svoje kože. Danas su stvari mnogo drugačije, iako diskriminacija i dalje vreba.
Sklonost mršavosti
Iako su punije figure pretile da postanu standard lepote, uz ikoničnu Merlin Monro, još uvek je postojala velika sklonost mršavosti. Spisateljica Sara Grogan je u knjizi pod naslovom „Telo slike: Razumevanje nezadovoljstva telom kod muškaraca, žena i dece“ napisala da je vitki trend postao široko prihvaćen sa prelaskom godina, posebno kada je modni model Tviggi postao uzor generacije mladih žena. „Kako je vreme odmicalo, modeli postaju sve tanji i tanji „, napisala je Grogan u svojoj knjizi.
Ravne grudi
Sa željom za tanjim telima pojavila se i želja za malim i ravnim grudima. Krajem 1960-ih, potpuno uklanjanje celulita postalo je još veća opsesija. Mlađe devojke su uglavnom bile žrtve trenda koji je zagovarao izuzetnu mršavost, te je u tim danima to bila njihova velika preokupacija. Do šezdesetih godina tinejdžeri se više nisu brinuli kako bi mogli postati bolji ljudi; ali su bili opsednuti kako mogu postati mršaviji.
Ravna pozadina
Naravno, kako se željena veličina grudi smanjivala, tako je nastala i idealna veličina zadnjice. Žene su se plašile bilo kakvih tragova celulita na svojim telima i prijavljeno je da su prešle na sve vrste ekstremnih mera radi uklanjanja celulita i masti unutar bokova i bedara. Časopis Vog, kasnih 60-ih, napravio je članak o ženi za koju se navodi da je uspela da vežbom smanji kukove sa 39 na 34 centimetara. Neke su čak unajmljivale masera koji bi im specijalnom masažom smanjivao obim butina i zadnjice.
Kroz istoriju je „tanka i ravna figura bila cenjena“ kada su žene težile da pokažu svoju jednakost.
Izložene otkrivene noge
Akiko Fukai je napisao da su „mladi otkrili da je prikazivanje tela najefikasnije sredstvo za odvajanje od starije generacije.“ Trend minića popularizovan je kao „gole noge… razvijen kroz različite konceptualne faze šezdesetih.
Pridavala se sve veća pažnja oblikovanju i dužini ženskih nogu. Sa erom minića pojavila se još jedna opsesija: imati prave noge za miniće. Ženske noge su bile naglašene u šezdesetim godinama prošlog veka, a trend je evoluirao na izbor cipela. Visoke šiljaste čizme služile su za uravnoteženje kratkih suknji.
Bez brushaltera
Pobuna protiv postavljenih rodnih normi nije se zaustavila samo na androgenoj, uniseks odeći. Žene su pokazale svoju pobunu isto koliko i donje rublje. Krajem 60-ih, norma za žene bila je bezdušnost, zalaganje za „politički, protestni potez koji simbolizuje slobodu i odbacivanje tradicionalnih pogleda na ženstvenost“. Popularni dizajner, Ives Saint Laurent, doprineo je ovoj modnoj izjavi uticajem na trend koji je predstavljao oblik protesta.
Duga ravna kosa
Ovo doba je bilo popularno zbog odstupanja od nekih formalnijih očekivanja i tradicija. U kasnim šezdesetim godinama, prednost je imala duga, ravna kosa, pa su čak i muškarci bili uključeni u ovaj trend, i nosili dugu kosu. Mnogi su ove frizure smatrali buntovnim činom protiv postavljenih standarda gušenja, gde je trebalo da žene imaju određene frizure, a muškarci vrlo kratke.
Nezaposlene
Žene koje su radile i borile za svoja prava, dostigle su određeni nivo kasnih 60-ih. Iako su gradile nešto što će postati ogroman pokret, radne žene su se i dalje suočavale s puno stigme na svojim radnim mestima. Još uvek se smatralo da je ženska osnovna dužnost kućna pomoćnica, domaćica. Godine 1967. 44% američkih parova živelo je u domaćinstvima sa dvostrukim primanjima, i to je u poređenju sa danas većim od 50% bračnih parova. Mislilo se da će supruga i majka koja je radna žena poslužiti kao destabilizacija za život njihovih porodica. Žene srednje klase možda su najviše pogodile stigmu, a ako su odlučile da postanu radne žene, morale su da svoju karijeru stopiraju dok njihova deca ne odrastu. Sada je lakše shvatiti koliko su žene bile depresivne koje su prisiljene da ostanu kod kuće.
