Nevladina organizacija „Doktori protiv korupcije“ saopštila je danas, povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, koji se obeležava 9. decembra, da „građani Srbije uporno ocenjuju zdravstvo kao izrazito korumpiranu službu“.
Tu ocenu građani zasnivaju na doživljenom iskustvu nemogućnosti, odnosno otežanosti ostvarivanja osnovnog ljudskog prava, prava na lečenje u javnom zdravstvenom sistemu na efikasan način, u skladu sa standardima savremene medicine.
Negativnu ocenu opravdavaju i zabrinjavajući zdravstveni pokazatelji, a to su da je stopa smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti u Srbiji dva puta veća od one u Evropi, a po stopi umiranja od malignih bolesti Srbija se nalazi u vrhu evropske statistike.
Srbija bi godišnje bila bogatija po broju stanovnika za grad veličine Kikinde ili Prokuplja ako bi zdravstvo uspelo da se približi evropskom proseku za pomenuta oboljenja. Uprkos visokoj ukupnoj godišnjoj potrošnji od blizu 11 odsto BDP, odnosno osam milijardi evra, zdravstveni ishodi su alarmantni, a nezadovoljstvo građana opravdano, navedeno je u saopštenju.
„Doktori protiv korupcije“ ocenjuju da se „maligna mutacija velike javne službe, sa zakonski izbrisanom granicom između javnog i privatnog interesa, odmah pokazala pogubnom“.
„Dopunski privatni rad državnog lekara je smanjio produktivnost državnog sektora i stvorio veštačke liste čekanja. Smanjena dostupnost građane – osiguranike RFZO usmerava u privatni sektor gde ponovo plaćaju uslugu uprkos već plaćenom zdravstvenom doprinosu od 10,3 odsto na bruto platu. Nužnost ponovnog plaćanja medicinske usluge dovodi do diskriminacije velikog broja pacijenata skromnog imovinskog stanja sa teškim zdravstvenim posledicama“, navedeno je u saopštenju.
Posebno teške posledice legalizovog konflikta interesa kroz urušavanje etičkih standarda u zdravstvu se zapažaju u slučajevima institucionalne korupcije.
„Trgovina zaposlenih u Službi hitne pomoći grada Beograda sa pogrebnicima, komercijalno preskakanje lista čekanja obolelih od raka u Instititu za onkologiju Vojvodine, uz licemerno objašnjenje uprave da se ‘radi o dobrom izvoznom poslu’, su dokazani primeri kako legalizovani konflikt interesa poništava Hipokratovu zakletvu“, ocenila je ta nevladina organizacija.
