Sankcije s kojima je suočena Naftna industrija Srbije (NIS) odražavaju „zaoštravanje“ prema onome što radi režim u Srbiji, a Rusija Beogradu ne dozvoljava „brzo rešenje“ promene vlasništva kompanije, ocenio je Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
Ministarstvo finansija SAD uvelo je sankcije Rusiji zbog ofanzive u Ukrajini, a njima je obuhvaćen i NIS, kompanija većinski u ruskom vlasništvu. Vašington je potom sedam puta odložio stupanje na snagu tih mera, poslednji put do 8. oktobra.
– Čini mi se da pitanje daljeg snabdevanja naftom u Srbiji i njene rafinerije u Pančevu na neki način održava zaoštravanje odnosa prema onome što radi režim u Srbiji – rekao je Picula za Hinu, na marginama skupa socijalista i demokrata (S&D).
Picula je naglasio da je situacija u Srbiji „slojevita”, no da je zajedničko mesto svim poteškoćama s kojima se ona nosi na privrednom i energetskom polju posledica onoga što ne funkcioniše u Srbiji – „pre svega poštovanja Kopenhaških kriterijuma“, odnosno onih merila kojima EU, između ostalog, procenjuje status demokratije, vladavine prava, ljudskih prava i funkcionisanja tržišne ekonomije u nekoj zemlji.
– Nikome nije u interesu da se građani Srbije smrzavaju, no aktuelna situacija posledica je „pre svega dubinskih veza srpskog režima” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom – naveo je Picula.
– Očito Rusija ovog trenutka ne otvara Srbiji mogućnost nekog lakšeg, bržeg rešenja promene vlasništva samog NIS-a. Koliko sam shvatio, nacionalizacija ne dolazi u obzir, a nekih novih partnera nema – dodao je.
Sudbina NIS-a vezana je i za hrvatski Janaf, koji sa srpskom kompanijom ima sklopljen ugovor o transportu sirove nafte do 31. decembra 2026. godine.
– Svakako postoji komercijalni interes da Janaf zadrži taj posao, no postoje i neki drugi interesi koji će u jednom trenutku možda nadvladati one komercijalne – istakao je Picula.
