Za pčelare širom Srbije, i u Nišu, 2025. godina ostaće zapamćena kao jedna od najtežih u poslednjim decenijama. Kako ističe Boban Ilić, predsednik Udruženja pčelara Niš, situacija sa prinosima meda je alarmantna – bagremovog i livadskog meda nema, dok se pčelari bore da očuvaju svoje košnice i pripreme ih za zimu.
„Godina je izuzetno loša za pčelarstvo, prinosi su veoma mali i pčelari su u problemu, jer praktično nema meda. Naš cilj je da, koliko je moguće, sačuvamo pčele. Pčelari su po prirodi optimisti i nadaju se da će naredna godina biti bolja, ali situacija je trenutno veoma loša, ne samo u Srbiji, već u celoj Evropi i regionu“, kaže Ilić.
Na nedavnom Sajmu pčelara jugoistočnog Balkana u Vranju okupili su se pčelari iz Bugarske, Grčke, Albanije i sa Kosmeta. Prema Ilićevim rečima, svi su se složili da je stanje alarmantno.
„Bolesti pčela, mali prinosi i slabi usevi pogađaju sve nas. Nije u pitanju samo regionalni, već i globalni problem“, dodaje predsednik Udruženja pčelara Niš.
Šest razloga zbog kojih nema meda
Ilić podseća da pčele nisu važne samo zbog proizvodnje meda, već pre svega zbog svoje uloge u ekosistemu.
„Pčele su najvažniji oprašivači i najbolji biološki indikatori. One nam daju poruku o stanju životne sredine. Ove godine nam jasno poručuju da nešto nije u redu: kasni prolećni mrazevi, suša, nedostatak polena, zračenje, globalno zagađenje i toksini uništili su sve ono što je potrebno pčelama da opstanu.“
Nema bagremovog i livadskog meda
Najtraženijih vrsta meda na srpskom tržištu, bagremovog i livadskog, ove godine gotovo da nema.
„Bagrem je uništen kasnim prolećnim mrazevima, a livadski med nije mogao da se razvije zbog ekstremne suše i visokih temperatura. Nešto malo ima suncokretovog i cvetnog meda u pojedinim delovima Srbije, ali i to je u simboličnim količinama. Većina pčelara sada prodaje zalihe iz ranijih godina, jer meda iz 2025. praktično nema“, objašnjava Ilić.
Pored klimatskih nepogoda, pčelari se suočavaju i sa brojnim bolestima koje pogađaju pčelinje zajednice.
„Tu je nozemoza, varoa, a uz njih idu i virusi koji dodatno slabe pčele. Gubici u košnicama se kreću od 20% pa sve do 90%, u zavisnosti od toga koliko pčelar ulaže truda, sredstava i znanja. Ko ne ulaže, taj ostaje bez pčela“, upozorava Ilić.
Sada je, prema njegovim rečima, najvažnije obezbediti opstanak pčelinjih zajednica do narednog proleća.
„Trudimo se da obezbedimo dovoljno hrane u košnicama, primenjujemo lekove i ostavljamo u zimovnik samo zdrave pčele. Na taj način možemo da sačuvamo populaciju i nadamo se boljoj narednoj godini“, kaže predsednik niških pčelara.
Sudbina ljudi i pčela neraskidivo povezana
Ilić podseća i na poznatu izreku Alberta Ajnštajna da bi „ljudi nestali tri godine nakon nestanka pčela“.
„To dovoljno govori o značaju pčela, ne samo za pčelare, već za čitav ljudski rod. One obezbeđuju oprašivanje i direktno utiču na proizvodnju hrane. Zato apelujemo i na naučnike i na državu da pruže podršku u očuvanju pčela, jer je njihov značaj nemerljiv.“
Na kraju dodaje da, uprkos svim teškoćama, pčelari uvek ostaju optimisti.
„Nadamo se boljem vremenu, jer bez pčela nema života. One su čuvari prirode i ljudi“, zaključuje Ilić.
