Izabrani predsednik SAD Donald Tramp najavio je da će kongresmena Džona Retklifa imenovati za šefa Centralne obaveštajne agencije SAD, a Priština je ovu vest dočekala sa oduševljenjem.
Na društvenim mrežama Albanci su navodili komentare da je „loš dan da se bude Srbin“ i delili sliku na kojoj Retklif pokazuje rukama dvoglavog orla. Ipak, poznavaoci političkih prilika smatraju da je albanski optimizam preteran i neosnovan, piše Blic.
Predsednik Foruma za strateške studije i naučni savetnik na Institutu društvenih nauka Neven Cvetićanin kaže da se imenovanje Retklifa neće mnogo odraziti ni na Srbiju, ali ni na Balkan.
– On dolazi iz sektora unutrašnje bezbednosti, manje se bavio spoljnim temama poput aktuelnog direktora CIA. Posebno je deo karijere vezao za borbu protiv ilegalne migracije, tako da mu je ta borba prioritet, ali će se već i po svojoj dužnosti baviti i temama spoljne politike jer mu se po prirodi posla slivaju te informacije. Bio je skoncentrisan na Kinu, malo se bavio Evropom, nimalo Balkanom, i zato je nepotrebno da nasedamo na tvrdnje da je reč o albanskom propagandisti i prijatelju – kaže Cvetićanin.
On podseća da je Retklif, kad je bio član Donjeg doma Kongresa, bio jedan od konzervativnijih, pa Cvetićanin u tome vidi šansu Srbije.
– Mi se prepoznajemo kao konzervativna nacija i možemo da iskoristimo našu dijasporu koja je imala određenu ulogu u Trampovoj pobedi. Ne treba da budemo neinteligentni da izgubimo momentum – ističe Cvetićanin.
Sa njim je saglasan i politikolog Dimitrije Milić. MIlić ocenjuje da Retklifovo postavljanje može imati tek umereni uticaj, jer svi postavljeni kadrovi slede glavne strateške prioritete spoljne politike.
– Kod Donalda Trampa, istina, to funkcionisanje je dosta haotičnije i postoji mnogo veća fluktuacija kadrova, kao i više improvizacije, ali je teško zamisliti preveliko soliranje. U tom smislu Retklif može imati manje razumevanja za poziciju Srbije ili određeni vid pristrasnosti a priori, međutim pratiće glavne smernice politike Amerike koja je u prethodnih desetak godina otvorenija prema Srbiji i proizvodi manje pritisaka – ocenio je Milić.
Retklif će koordinisati između svih 17 obaveštajnih službi Sjedinjenih Američkih Država, što je već radio u prvom Trampovom mandatu od 2020. do 2022. godine
Predstavljajući ga javnosti, Tramp je rekao da je Retklif uvek bio borac za istinu i poštenje.
Ko je Džon Retklif?
U kosovskim medijima ga svojataju i navode da je „blizak je prijatelj albanskih privrednika u Americi“. Taj epitet je dobio jer je 2016. bio prisutan i održao poseban govor na „Nacionalnom ekonomskom forumu albanske dijaspore“ u Njujorku, koji je organizovala albansko-američka mreža. Odatle je i slika na kojoj pozira kako rukama pravi dvoglavog orla.
Kako je tad objavio „Top čenel“, sastajao se sa Majkom Pandelijem, tadašnjim albanskim ministrom za dijasporu, i Fatmirom Medijuom, bivšim albanskim ministrom odbrane u Albaniji, ali i sa zvaničnicima sa Kosova, uključujući poslanike kosovske skupštine.
Američki mediji navode da je jedan od najkonzervativnijih kongresmena u zemlji. Sve jer je, recimo, podržao predlog da pristup internetu ne bude jednak za sve, što bi zapravo dovelo do cenzure informacija.
Takođe, podržao je i takozvani zakon o životu, čija je suština kriminalizacija abortusa i ukidanje prava na prekid trudnoće.
Podršku Trampu tokom prvog mandata demonstrirao je i tako što mu je pomogao da obustavi program 1033 bivšeg predsednika SAD Baraka Obame, kojim se ograničava korišćenje i opravdanost oružja, a koji je predviđao i veći nadzor nad njegovim korišćenjem.
Trampa je podržao i u tome da istraje u najmanju ruku kontroverznoj zabrani koja se odnosila na zabranu ulaska muslimanima u SAD, što se dešavalo na početku njegovog prvog mandata.
Mediji ga zovu „jastreb za Kinu“, i više puta je za Kinu apostrofirao da je najveća pretnja američkim interesima i ostatku slobodnog sveta.
Tokom prvog mandata, bio je član Trampovog savetodavnog tima za impičment i intenzivno je ispitivao svedoke tokom saslušanja o opozivu.
Prvo imenovanje nije prošlo glatko, povukao se iz razmatranja u avgustu 2019. nakon samo pet dana jer se suočavao sa sve većim pitanjima o svom iskustvu i kvalifikacijama ali i komentarima da će biti politički pristrasan.
Oženjen je i ima dve ćerke. Diplomirao je na univerzitetu Notr Dam, zatim prava nastavio da studira na Južnom metodističkom univerzitetu u Dalasu, gde je stekao i doktorsku titulu.
Svojevremeno je radio i sa Mitom Romnijem, nekada guvernerom Masačusetsa i kandidatom republikanaca za predsednika SAD, kome je bio pomoćnik. Od 2015. godine pa do dolaska u CIA, prvi put, bio je u američkom Kongresu gde je predstavljao četvrti okrug Teksasa.
