Bivši predsednik Privredne komore Safet Grdžaljiu izjavio je da je u toku “tiho pražnjenje Kosova” i da se to vidi i po činjenici da privatni sektor zbog problema sa radnom snagom sve više zapošljava radnike iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije.
– Istina je da privatni sektor ima problema kada je u pitanju radna snaga. S druge strane, imamo uvoz radne snage, pogotovo iz Turske, Bangladeša, Pakistana i Indije. Sa treće strane, imate dosta ljudi koji ne rade i ne vode se u popisu zaposlenih. Moramo se složiti da statistističke analize treba da daju tačne rezultate tačnih podataka, a ne da daju tačne rezultate krivo ubačenih podataka – kaže Grdžaljiu za Kosovo onlajn.
On je objasnio da se zbog toga grupa ekonomista obratila Statističkom zavodu tražeći da im se, uz opšte podatke o broju stanovnika, odnosu muškaraca i žena, dostave i podaci vezani za radnu snagu i zapošljavanje.
Ovaj stručnjak ističe da bi popisom trebalo da se jasno definiše i koliko je građana u dijaspori.
– Tu ima nejasnoća ne samo prema mišljenju analitičara, već i na osnovu raznih podataka. Mora se biti pažljiv kako bi se saznao tačan broj koliko je građana koji trenutno žive na Kosovu, koliko njih je u inostranstvu, koliko ih je uzelo strano državljanstvo i kako se oni tretiraju u popisu stanovništva. U tom kontekstu, mislim da je vizna liberalizacija uticala na to da je dosta ljudi napustilo Kosovo. Da li je to privremeni odlazak ili ne, ne znam, saznaćemo vremenom. Ali, na neki način postoji tiho pražnjenje Kosova koje se možda ovako ne vidi u gro planu, ali u suštini to se događa i to sigurno utiče na broj stanovnika – naglasio je Grdžaljiu.
Komentarišući nedavno završen popis stanovništva, ovaj stručnjak ocenjuje da je to bio najveći događaj zato što je ovaj proces bitan ne samo sa političkog, već i ekonomskog i socijalnog aspekta.
– Na osnovu broja stanovništva i svega što se otkrije, može da se napravi razvojna strategija za budućnost, da li za pet, deset ili 15 godina. To je značajan faktor koji treba da bude u funkciji razvoja i perspektive – kaže Grdžaljiu.
Ističe je taj proces imao i svoje nedostatke. Kao prvi ističe činjenicu da se nisu popisale opštine sa srpskom većinom na severu što će, naglašava, proizvesti negativne posledice.
– S druge strane, mislim da mora da se tačno definiše ko su rezidenti, stalni građani jer tu spada i dijaspora, a samim tim vodi se registracija da nisu bili uključeni u ovaj proces. I to je problem koji će imati negativne posledice. Mora se definisati tačan broj građana Kosova u koje spade i dijaspora – upozorava ovaj ekonomista.
