Albanski zvaničnici sve otvorenije govore o ideji stvaranja velike Albanije. Neki tzv. ministri u Prištini tvrde da je „Kosovo privremeni projekat dok se ne ujedini sa Albanijom“, premijer privremenih institucija Aljbin Kurti je otišao korak dalje i povodom 80 godina od Bujanske konferencije rekao da je to bila „artikulacija političke volje Albanaca u ključnom trenutku“.
San o pripajanju
– Bujanska konferencija podržala je pravo naroda na samoopredeljenje i artikulisala političku volju Albanaca u ključnom trenutku. Kao takav, ovaj istorijski susret odigrao je odlučujuću ulogu u političkom statusu Kosova i postao referentni događaj u prethodnim periodima do danas. Za proučavanje političke istorije Kosova i za negovanje istorijske dimenzije politike – naveo je Kurti.
Reč je o konferenciji Narodnooslobilačkog odbora Kosova koja je završena 2. decembra 1944. donošenjem deklaracije o priključenju Kosova Albaniji. Ta odluka posle rata ipak nije sprovedena, jer je jugoslovensko rukovodstvo na čelu sa Titom ocenilo da je reč o „velikoalbanskoj reakciji“ i pokušaju stvaranja velike Albanije.
Sagovornici „Vesti“ upozoravaju da sve glasnije poruke iz Prištine o ujedinjenju sa Albanijom nisu slučajne i da govore o pravim namerama u bliskoj budućnosti. Admiral Boško Antić kaže da ne treba da čudi što je odluku doneo „narodnooslobodilački odbor“.
– Bečkim sporazumom iz 1941. utvrđena je demarkaciona linija između „velike Albanije“ i „velike Bugarske“. Ali, što se više nazirao kraj rata, albanski lideri su sve više koristili komunističku partiju za ostvarivanje svojih ciljeva. Najviše ih se učlanilo upravo od kraja 1943. do oktobra 1944. Ti „novi komunisti“ su i održali Bujansku konferenciju – objašnjava naš sagovornik.
Etničko čišćenje
Boško Antić je naveo da bi pokušaj stvaranja velike Abalnije proizveo nesagledive posledice kako za Balkan, tako i za Evropu. Napominje i da bi ostvarivanje ideje o velikoj Albaniji izmenilo sliku Balkanskog poluostrva.
– Ta tvorevina bi bila podsticaj za ostvarivnje ideje o velikoj Bugarskoj i pretenzijama na teritorije Srbije i Severne Makedonije. Države čije bi teritorije ušle u sastav Velike Albanije to svakako ne bi mogle mirno da posmatraju i nema dileme da bi došlo do novog balkanskog rata, ali bez dileme bi se odrazile na ceo kontinent – izričit je ovaj vojni ekspert.
On ističe da je od Prizrenske lige do danas zajednička namera da taj prostor ostane bez Srba, a nasilje nad Srbima bio i ostao metod kako da se ta ambicija ostvari.
I istoričar Aleksandar Gudžić upozorava da bi planovi o velikoj Albaniji destabilizovali region.
– Grčka, Severna Makedonija i Srbija sigurno neće mirno posmatrati rušenje postojećih granica i stvaranje nove države na Balkanu – kaže on.
Gudžić podseća da je Zapadna Nemačka početkom šezdesetih predočila plan političkog prekompovanja Balkana sa više albanskih država.
Kačački pokret
Admiral Boško Antić kaže da je u Skadru 7. novembra 1918. formiran Kosovski komitet.
– Celokupna platforma tog Komiteta bila je odbrana teritorijalne celokupnosti i „oslobađanja Kosova i drugih albanskih krajeva“ svim sredstvima, uključujući i terorističku aktivnost. U tu svrhu na KiM je od 1919. do 1924. delovao odmetnički otpor poznat pod nazivom Kačački pokret – podseća admiral Antić.
Teritorijalne pretenzije
Aleksandar Gudžić podseća da je u novijoj istoriji, tezu o stvaranju velike Albanije, proklamovala albanska Akademija nauka i umetnosti.
– Albanska Akademija nauka je 20. oktobra 1998. donela rezoluciju o potrebi stvaranja „prirodne Albanije“ koja bi osim KiM, uključivala i jug Srbije, ali i zapadnu Makedoniju i sever Crne Gore. Ako se danas krene u realizaciju ove ideje to bi proizvelo destabilizaciju regiona neslućenih razmera – upozorava Gudžić.
