„Ne osećamo se ni slobodno ni bezbedno“, piše Sava Janjić, iguman manastira Visoki Dečani, u autorskom tekstu za nemački „Tagesšpigel“. Vlastima u Prištini prebacuje da podstiču „etničko čisto“ Kosovo.
Janjić za berlinski list „Tagesšpigel“ piše da su odnosi Albanaca i Srba na Kosovu najnapetiji još od nemira 2004. godine, da su stalni izveštaji o pritiscima koje Srbi trpe od kosovske policije.
„Uz njenu pomoć izgleda treba naterati Srbe da pokleknu, dok se istovremeno ignorišu zahtevi SAD i EU za deeskalacijom – posebno zahtev da se sa severa Kosova povuku policija i albanski gradonačelnici“, navodi se u tekstu.
Janjić ocenjuje da se položaj Srba dodatno pogoršao dolaskom Aljbina Kurtija i njegove vlade. „Ova vlast izgleda hoće da podjarmi kosovske Srbe faktičkom okupacijom. Sećam se vremena kad smo mogli otvoreno da sarađujemo sa institucijama Kosova. Ali poslednjih godina pojačani su huškački govori, agresivnost medija i lažne vesti usmerene protiv Srba i naše Crkve.“
„Minimum prava i sigurnosti trenutno jedino možemo zahvaliti prisustvu Kfora i međunarodnih predstavnika. Istovremeno eskalacija panalbanskog nacionalizma, koji raspaljuje aktuelna vlada u Prištini, ruku pod ruku sa represijama i nepoštovanjem dogovora podriva poverenje u kosovske institucije koje je građeno ranijih godina“, navodi se u tekstu u „Tagesšpigelu“.
Janjić piše da je u Prištini prisutna želja za „etnički čistim Kosovom“ i dodaje da se radikalizuju i mladi kosovski Srbi „koji ne žele da žive kao građani druge klase“.
„Kosovski Srbi žele da žive sigurno i u miru. To je sada teško i zamisliti jer kosovski organi žele da iznude lojalnost policijom. Baš to je bila Miloševićeva velika greška devedesetih godina. Premijer Kurti izgleda ponavlja isti pristup“, piše Janjić.
O dijalogu Beograda i Prištine, koji se ovog četvrtka (14. septembar) nastavlja u Briselu, Janjić navodi da prvo treba sprovesti sve sporazume postignute između 2013. i 2022. godine koji podrazumevaju i Zajednicu srpskih opština. A tek onda preći na ovogodišnje sporazume iz Brisela i Ohrida za koje Janjić ocenjuje da su „očito tek neformalno dogovoreni“.
„Ne možemo podizati krov kuće pre temelja i zidova. U stubove svakog stabilnog društva spadaju pravna država, poštovanje manjinskih prava i strogo pridržavanje međunarodnih standarda EU kojih trenutno nema na Kosovu“, dodaje iguman Visokih Dečana i zaključuje:
„Odlučujuće pitanje je da li Kosovo zbilja želi da bude pravo evropsko društvo u kojem svi mogu da žive slobodno bez obzira na etničku i versku pripadnost – ili etničko-albansko društvo u kojem nema mesta za druge.“
