Turska ima istrategijski cilj da bude što uticajniji činilac na Balkanu, ali nije realno očekivati da predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan može više da utiče na Aljbina Кurtija od Džozefa Bajdena ili EU, odnosno Olafa Šolca, ukazuje profesor Darko Tanasković, a sličnog mišljenja je i diplomata Vladislav Jovanović koji ne očekuje da Turska pokaže na Kosovu poseban ili veći interes.
Od zaoštravanja situacije na severu Kosova, prošlog petka, kada su u zgrade opština na severu upali specijalci policije, osim sa zvaničnicima zapadnog dela međunarodne zajednice, predsednik Srbje Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti telefonom su razgovarali i sa predsednikom Turske Redžepom Tajipom Erdoganom, koji je svega nekoliko dana ranije osvojiio drugi predsednički mandat.
Vučić je svog turskog kolegu zamolio da upotrebi ugled i uticaj svoje zemlje kako bi u regionu opstao mir i zavladala stabilnost.
Kakva je uloga turskih specijalaca?
Turska ne krije svoje interese na Zapadnom Balkanu, a Erdogan je i u tim razgovorima rekao da je Ankara spremna da pruži neophodan doprinos procesu dijaloga. Istovremeno, na Kosovo je stigao još jedan kontigent turskih specijalaca, na zahtev NATO.
Nekadašnji ambasador u Turskoj, profesor Darko Tanasković rekao je za Kosovo onlajn da uloga prisustva turskih snaga u kontingentu Kfora na severu Kosova, s obzirom na sve aspekte trenutne situacije, može biti pozitivna, u smislu smanjivanja napetosti i ulivanja izvesnog poverenja srpskom življu, iako, kako ocenjuje, ne može bitno doprineti pronalaženju političkog rešenja za „sračunato izazvanu destabilizaciju od strane Prištine“.
– Turska i na ovaj način realizuje svoj strategijski cilj da bude što uticajniji činilac na Balkanu. Ona uvek nastupa na način koji određuje data međunarodna i regionalna konjunktura, dajući prednost diplomatskim, ekonomskim, kulturnim ili vojnim sredstvima – ističe Tanasković.
Erdogan podržava nezavisnost Kosova, ali…
Ukazuje na to da se predsednik Erdogan poslednjih godina, iako bez rezerve podržava međunarodnu afirmaciju nezavisnosti Kosova, opredelio za dalekovidniji, konstruktivniji i uravnoteženiji (taktički) pristup, što podrazumeva i uvažavanje srpskih interesa i unapređivanje odnosa sa Srbijom.
Time Erdogan, pojašnjava, stiče komparativne prednosti u odnosu na jednostranost zapadnoevropskih aktera i pozicionira se kao potencijalno delotvorniji činilac od većeg poverenja i kod Srba.
– Dakle, logično je pretpostaviti da je komanda turskog kontingenta na Kosovu dobila instrukcije u skladu sa sadašnjim spoljnopolitičkim nastupom Ankare prema bivšem jugoslovenskom prostoru i Balkanu u širem smislu i da će se u skladu sa tim i ponašati. Ne treba zaboraviti da je, zalaganjem jednog od svojih najsposobnijih diplomata Onura Ojmena Turska i 1999. godine ostvarila ono što je priželjkivala, da njene snage, u okviru nemačke zone odgovornosti, čuvaju mir u delu KiM pretežno naseljenom turskom manjinom (Mamuša, Prizren), iako se to tada iz više razloga činilo malo verovatno. Naslovne strane vodećih turskih listova isticale su tada krupne naslove poput „Asker ponovo na Kosovu!“ – podseća Tanasković.
Na pitanje može li i hoće li Erdogan uticati na Kurtija da smanji tenzije na severu, Tanasković ističe da nije realno očekivati da predsednik Turske ima veći uticaj na prištinske vlasti od međunarodne zajednice, koja je „donekle postala i talac njihovog bezobrazluka“.
Smatra da trenutno predsedniku Turske nije prioritet da utiče na odluke Prištine, ali da je moguće da se to kasnije promeni.
– Erdogan je svakako veoma uticajan i ima prilično snažne argumente i instrumente za „ubeđivanje“ Kurtija i njegove družine, ako hoće da ih upotrebi, ali ne verujem da mu je to trenutno prioritet. Neka se za sada pomuče njegovi nominalni saveznici, a zapravo rivali. To ne znači da ovaj iskusni političar u određenom momentu neće oceniti da je došao trenutak da se vidljivije pojavi na sceni – zaključio je Tanasković.
Istorijske veze Turske sa Kosovom
Bivši ambasador u Turskoj i šef jugoslovenske diplomatije Vladislav Jovanović ukazuje da je pitanje ima li Turska ulogu u smirivanju situacije na severu ili je to samo dopuna uloge koju NATO ima na Kosovu jer je Turska članica NATO i kao takva ne odustaje od svojih obaveza.
S druge strane, dodaje Jovanović, Turska ima istorijske veze sa Kosovom, naročito sa Albancima koji su bili vrlo dugo njeni najbrojniji veziri za vreme Otomanske imperije.
Prema njegovim rečima, Turci su sa albanskim narodom imali periode velikih slaganja i saradnje, ali i nezgodnih momenata zbog različitih pobuna i discipline.
– Turska je druga zemlja koja je priznala nezavisnost Kosova i kao takva je istrčala napred ne vodeći računa o našoj osetljivosti i mogućoj reakciji, a onda su SAD nastupile sa svojim punim angažmanom u rešavanju kosovskog pitanja, dok se Turska povremeno pojavljivala. Međutim, poslednjih godina se nije interesovala, jer je imala druge prioritete na Bliskom istoku i odnosima sa Rusijom, Grčkom… – kazao je Jovanović.
Podseća da je kosovsko-albanska vlast povredila turski interes time što je odbila da isporuči neke Turke koji su bili sumnjivi u vezi sa pokušajem državnog udara protiv Erdogana.
Uprkos tome, naglašava, Ankara ne odustaje od svojih istorijskih veza i interesa na Kosovu. Turski prilaz Kosovu se, naglašava, prilično uravnotežio i to je jedna od teritorija za koju su oni zainteresovani, ali nije više religiozno privilegovana kao što je to ranije bilo.
– U ovom trenutku, ja ne vidim da je povećan turski interes i uticaj na Kosovu, nego je samo popravljen odnos Turske prema NATO, koji je inače pogoršan zbog novih tonova u turskoj spoljnoj politici. To je mala turska investicija za popravljanje odnosa sa SAD – zaključio je Jovanović.
