U opsežnoj diplomatskoj akciji, a u cilju postizanja dogovora Beograda i Prištine o normalizaciji odnosa u narednih nekoliko nedelja, zapadni centri moći pojačali su i pritisak na pet članica Evropske unije koje ne priznaju Kosovo da tu odluku promene, pišu Večernje Novosti.
Kako se navodi, zaokret Španije, Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije prema kosovskoj nezavisnosti u Vašingtonu i Briselu vide kao ključ koji će Prištini otvoriti vrata za EU, ali i NATO. A ključ za promenu stava ovih država, po istim tim zapadnim centrima moći drži Srbija, jer, njihova teza je da, ako Beograd indirektno ili direktno prizna Kosovo, onda nema razloga da to ne učini i pet evropskih zemalja.
U sklopu akcije da se maksimalno ubrza rešavanje kosovskog pitanja, a Priština „ugura“ u međunarodne organizacije, očigledno je i „šatl-diplomatija“ specijalnog izaslanika EU za dijalog Miroslava Lajčaka i zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara i emisara za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara, koji su posetili Prištinu i Beograd.
Upravo je Eskobar, navodi dalje ovaj list, otvoreno govorio da je za Prištinu najvažnije članstvo u EU i NATO, a u tom kontekstu je ukazao na značajne pozicije pomenutih pet država Unije. On je ukazao da će bez njih biti veoma teško da Kosovo postane članica Alijanse, jer se tamo odluke donose konsenzusom.
Potvrdio je i da je postizanje sporazuma Prištine i Beograda „pitanje nedelja, a ne godina“, kao i da SAD podržavaju nemačko-francuski predlog za dijalog, u čijoj osnovi je da Srbija formalno ne prizna Kosovo, ali da se ne protivi članstvu Prištine u UN.
Bivši ambasador Zoran Milivojević kaže, za „Novosti“, da je očigledno da je jedan od ključnih interesa Zapada zaokruživanju kosovske nezavisnosti da Prištinu prizna i pet država EU, od kojih su četiri članice NATO.
– Pritisak na te zemlje sada raste kako se ubrzavaju pokušaji sa Zapada da se kosovsko pitanje što pre reši. Ta žurba proizlazi i iz rusko-ukrajinskog sukoba i problema i posledica koje taj rat izaziva u EU, od nereda u Francuskoj i promene političke klime u mnogim državama. Sve to vrši pritisak na Zapad, a Zapad onda prenosi pritisak na nas da se pitanje Kosova reši. Ne očekujem da će pet članica EU da promene svoj stav, i zbog problema koje imaju na svojim teritorijama – kaže Milivojević.
On podseća i na nedavnu posetu španskog premijera Pedra Sančesa regionu, tokom koje je namerno zaobišao Prištinu, a iz Beograda poslao jasne poruke o poštovanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.
Po Milivojeviću, od izbijanja sukoba u Ukrajini, međunarodno pravo ponovo dobija na značaju, a zemlje koje nisu priznale Kosovo imaju dodatne argumente da ostanu na tim linijama.
