Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je da se bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji pogoršava i da zahteva pažnju Saveta bezbednosti UN i međunarodne zajednice.
Nebenzja je ocenio da je Kosovo i dalje glavno žarište tenzija na Balkanu, dok se, kako je rekao, ohrabruje atmosfera mržnje prema Srbima, a zapadne zemlje ponašaju kao da Rezolucija 1244 ne postoji.
On je na sednici Saveta bezbednosti UN dodao da Rusija podržava misiju UN na KiM i istakao da se Rusija zalaže za međusobno prihvatljivo rešenje za Beograd i Prištinu.
– Nastavljaju da pripremaju takozvane alternativne opcije za rešenje situacije u korist Prištine – istakao je Nebenzja i kao primer naveo nedavni francusko-nemački predlog rešenja koji, kako je rekao, postoji da bi Beograd prihvatio Kosovo kao državu.
On je ocenio da je statusno neutralna pozicija Brisela dovedena u pitanje i podsetio da je 2013. godine dogovoreno da se uspostavi Zajednica srpskih opština.
– To bi na prihvatljiv način osiguralo prava Srba koji žive na Kosovu. Ali Priština to odbija da primeni, tvrdeći da su Srbi najzaštićenija nacionalna manjina u Evropi. U stvarnosti, niko nije ni pokušao da natera kosovske vlasti da primene dogovore, čak ni EU kao medijator – rekao je Nebenzja.
On kaže da po zahtevu SAD, sada i Brisel traži međusobno priznanje.
– Vojska Kosova je stvorena, što je čisto kršenje Rezolucije 1244. Priština i dalje traži vojnu podršku, radio-elektronske komplekse, kao i artiljeriju dužeg dometa. To pokazuje da njihove namere nisu miroljubive. Zapadne zemlje se ponašaju kao da Rezolucija 1244 uopšte ne postoji, i traže „alternativno“ rešenje koje bi favorizovalo Prištinu – kazao je ruski ambasador.
Ruski diplomata je takođe skrenuo pažnju na to da Priština nastavlja da traži od Zapada novu vojnu pomoć i traži raspoređivanje još jedne američke vojne baze u pokrajini, isporuku sistema za elektronsko ratovanje i artiljeriju dometa preko 10 kilometara.
Nebenzja je konstatovao da je „vojni budžet Kosova dostigao rekordni nivo, te je ove godine premašio 100 miliona evra, što nikako ne ukazuje na miroljubive namere vlasti“. Ruski ambasador je ukazao da je proces sistemskog narušavanja prava srpskog stanovništva počeo 1999. godine.
– I svih ovih godina smo svedoci etničkog čišćenja koje se odvija – poručio je Nebenzja.
On je istakao da se broj Srba, nakon više od 20 godina, drastično smanjio južno od Ibra i da su ostale samo male srpske enklave koje, kako je naglasio, ne mogu da brane svoja prava. Kao primer naveo je da je pre sukoba na KiM u Prištini bilo 40.000 Srba, a sada ih je jedva 1.000.
