„Na kraju mandata savezna kancelarka putuje u deo Evrope koji je Zapad u poslednje vreme zanemario. Mnogi se pitaju da li je ovu puka oproštajna turneja – ili Merkel hoće više?“, piše u analizi vodeće nemačke agencije dpa.
Merkel je u ponedeljak u bilateralnoj poseti Beogradu, a nakon toga ide u Tiranu gde će se sastati sa svim šefovima država ili vlada Zapadnog Balkana.
Zvanični Berlin je naveo da je poseta posvećena „regionalnoj saradnji“.
– To je više nego oprezan opis za brdo problema koje se tokom godina nagomilalo u Srbiji, Albaniji, BiH, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu. Od nemačkih diplomata u regionu se čuje da kancelarka na kraju mandata želi da se više postara o državama Zapadnog Balkana, možda i da postavi par putokaza za iduću nemačku Vladu – piše dpa.
Izbori u Nemačkoj su 26. septembra, a posle njih Angela Merkel ide u odavno najavljenu političku penziju. Poseta Srbiji i Albaniji je jedno od njenih poslednjih putovanja u inostranstvo.
Dpa dodaje da zvanično Srbija i komšiluk imaju „evropsku perspektivu“, ali da nisu daleko odmakli.
– Praktično svuda ima nedostataka – u raznim oblicima: na polju pravne države, stručnosti uprave. Korupcija i nepotizam cvetaju. Nezavisni mediji i kritičko civilno društvo su pod sve jačim pritiskom. Autoritarne tendencije tu i tamo vladaju.
Navodeći da zanemarivanje Balkana znači da taj region postaje neka vrsta šahovske table za sukob Rusije, Kine i Turske sa Zapadom, agencija piše da kancelarka Merkel uživa veliki ugled u regionu.
Međutim, kako ocenjuje dpa, bilans Angele Merkel u regionu je „šaren“. Pre sedam godina pokrenula je Berlinski proces čiji su rezultati jedan regionalni forum za saradnju mladih i ukidanje rominga. Takođe, Berlin je „stopirao“ planove za podelu Kosova lansirane 2018. godine.
Dnevni list Handelsblat piše da je završetak kancelarkine ere „gorak“ za Zapadni Balkan jer tamošnje države „gube važnu podršku u Evropskoj uniji i sada im preti da još duže budu u čekaonici“.
– Jer, Francuska se kao jedna od najmoćnijih zemalja EU protivi naprecima u pristupnom procesu i privlači sve više članica na svoju stranu. Nejasno je da li će idućoj nemačkoj vladi uspeti da, poput Merkel, izvrši uticaj na francuskog predsednika Makrona i druge zemlje EU koje često koriste pravo veta u pitanjima proširenja. Kada su kancelarski kandidati Armin Lašet (CDU) i Olaf Šolc (SPD) prošle srede i ponedeljka posetili Makrona u Parizu, evropske integracije Balkana nisu bile među temama – podseća list.
Handelsblat zaključuje da bi integracija Zapadnog Balkana za EU bila od „centralnog geostrateškog interesa“.
– Oklevanje u prestonicama EU koriste druge svetske sile poput Rusije, Kine i zemalja Arabijskog poluostrva kako bi pojačale uticaj u regionu i sejale skepsu prema EU.
