Albanska dijaspora okupljena oko Panalbanskog kongresa u Americi nalazi se na prekretnici jer je pod udarom Aljbina Kurtija koji je rešio da „počisti“ sve kadrove koji nisu na njegovoj liniji. Podeljena ili ne, albanska dijaspora u SAD ima isti cilj kad su u pitanju Srbi, smatra analitičar Dragoljub Anđelković.
Kulminacija nesloge unutar Panalbanskog kongresa usledila je pošto su otpuštena dva njegova vodeća čoveka, inače bliska Hašimu Tačiju i Ediju Rami, bez saglasnosti nadležnih tela Kongresa, a sve pod optužbom da su radili mimo i protiv načela ove organizacije. Smena je usledila na inicijativu ljudi iz Kongresa bliskih idejama Aljbina Kurtija.
Podela kod Albanaca šansa za Srbiju?
Vladimir Marinković, jedan od osnivača Kongresa srpsko-američkog prijateljstva, kaže da albanski političari između sebe nisu nikada bili više podeljeni i to ne samo u regionu, već i u dijaspori.
– Do dolaska na vlast Aljbina Kurtija oni su relativno bili ujedinjeni i nastupali zajedno u Americi gde im je dijaspora velika i uticajna, nisu bili podeljeni po partijama već su nastupali jedinstveno prema američkim institucijama i imali su dosta uspeha u tome – kaže Marinković.
Situacija se sada dosta promenila i ovo što se desilo u Panalbanskom kongresu nagoveštava nove podele ali to je, kaže Marinković, veća mogućnost za Srbiju, odnosno, za njen prodor u američke institucije,
– Jer dok se oni bave međusobnim svađama, nama daju mnogo više prostora da promovišemo svoje interese i Srbiju kao mnogo relevantnijeg partnera nego što su to privremene institucije na Kosovu – napominje on.
I kad su podeljeni – prema Srbima cilj im je isti
Trka među Albancima za to ko će imati prednost u Vašingtonu počela je kada je administracija Džozefa Bajdena uvela sankcije bivšem albanskom predsedniku i premijeru Saliju Beriši i njegovoj porodici koji inače u albanskoj dijaspori važi za jednog od rodonačelnika višepartijske moderne albanske države. Kurti se protiv toga prvi pobunio.
– Definitivno ovo sve vodi ka unutrašnjem albanskom sukobu koji je Kurti prouzrokovao i to će imati konsekvence u albanskoj dijaspori i njenom delovanju a moguće je i u podeli. To se za protekle tri decenije nije nikada desilo – primećuje Marinković.
Politikolog Dragomir Anđelković, s druge strane, nije baš ubeđen da bilo ko, pa ni Aljbin Kurti može da rasturi jedinstvo Albanca koje je okupljeno oko jednog cilja a to je, kako kaže, antisrpstvo.
– Oni se razilaze oko toga ko će biti ključni faktor među njima ali svi imaju antisrpsku politiku i ne postoji tu suštinski mekša ili tvrđa struja jer su sve antisrpske. Samo je razlika u tome kako će to taktički da ispolje – uveren je Anđelković.
Iz tih razloga, dodaje on, mi ne treba da se previše oslanjamo na njihove podele, jer to su njihove stvari.
Inače, upućeni u dešavanja u američko-albanskom Kongresu tvrde da je do raskola došlo jer deo dijaspore, uglavnom mlađih ljudi poreklom sa Kosova i Metohije, tvrde da Priština nema šta da pregovara sa Srbijom i traže da Bajdenova administracija „natera“ članice UN da Kosovu daju nestalno članstvo u UN a čak su za takav predlog pisali i peticiju u Vašingtonu.
Druga, takozvana mekša struja je da sve ide „legalnim“ putem, odnosno da se dijalogom dođe do priznanja od strane Srbije i stolice u Ujedinjenim nacijama za Prištinu.
