U programu, koji je vlada Aljbina Kurtija usvojila u petak, a koji između ostalog govori o dijalogu sa Beogradom, ne navodi se pojam reciprociteta sa Srbijom, koji je, navodi Koha, bio ključna reč u programu prve Kurtijeve vlade i tokom izborne kampanje.
Program ne predviđa ni reviziju Briselskih sporazuma, ni usvajanje rezolucije za dijalog u kosovskoj skupštini, što je stajalo u programu prethodne Kurtijeve vlade.
Novina u programu je da je cilj da konačni sporazum, pored uzajamnog priznavanja sa Srbijom, podrazumeva i priznanje pet preostalih zemalja EU i garanciju za clanstvo u Ujedinjenim nacijama.
U programu prethodne Kurtijeve vlade stajalo je: „Vlada Republike Kosovo biće posvećena normalizaciji odnosa sa Srbijom kroz dijalog i u duhu principa reciprociteta. Dijalog će se odvijati o pitanjima bilateralnih odnosa i dobrosusedskih odnosa, uključujući pitanje nestalih osoba, ratnu reparaciju, sukcesiju bivše jugoslovenske federacije, u kojoj je Kosovo bilo sastavni element, kao i međusobno priznavanje između država“.
U novom dokumentu se navodi, piše Koha, da Vlada ulazi u dijalog sa Srbijom s ciljem dugoročne normalizacije bilateralnih odnosa, a dijalog sa Srbijom odvija se radi „rešavanja međudržavnih pitanja i dobrosusedstva“ i fokusira na koristi građana od rezultata političkog dijaloga.
„Konačni ciljani sporazum obuhvatiće sva nerešena pitanja od sukcesije bivše jugoslovenske federacije u kojoj je Kosovo bilo konstitutivni element“, piše u programu usvojenom u petak, a koji bi trebalo da se nađe pred kosovskom skupštinom ove sedmice.
Koha skreće pažnju da je u prošlogodišnjem programu stajalo da tema dijaloga izmedu tzv. Kosova i Srbije ne mogu biti pitanja vezana za teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, ali i navodi da je u usvojenom programu isključena mogućnost stvaranja treće administrativne vlasti, za naselja sa odvojenim etničkim stanovništvom, (ZSO).
U novom programu vlade se ne spominju ni obaveze iz Vašingtonskog sporazuma, kome se Samoopredeljenje protivi, a ključne tačke Kurtijevog neslaganje su sporazum o zajedničkoj podeli jezera Ujman, nakon što su Amerikanci uradili studiju izvodljivosti, kao i stav o „Mini Šengenu“.
Vladin program odobren je u petak, dok je vlada Kurtija izglasana u Skupštini 22. marta.
