Iza spletke protiv igumana manastira Visoki Dečani Save Janjića i zahteva da se protiv njega sprovede istraga zbog navodnih ratnih zločina stoji Haljit Berani, predsedavajući Saveta za odbranu ljudskih prava i sloboda u Mitrovici, organizacije koja pečatom na neutemeljene optužbe pokušava da stavi žig zločinca na čelo sveštenika, kome i Albanci skidaju kapu zbog ljudskosti i podrške iskazane tokom rata na Kosovu.
Beranijeve prste u podvali protiv čoveka čijim se zaslugama manastir Visoki Dečani našao na listi najugroženijih spomenika Evrope prepoznale su i organizacije i mediji sa Kosova, koji su jednodušno stali u igumanovu zaštitu, ocenjujući da je on meta osvete zbog neumorne borbe za svetinju u Metohiji. Na to nisu ukazali samo oni nego i savet iza koga se krije Haljit Berani, koji se, baš kao i vrh prištinske vlasti, usprotivio odluci Evropa nostre da evropskoj i svetskoj javnosti ukaže na potrebu zaštite manastira. Ogorčen zbog te odluke, Berani je smislio pakleni plan protiv Janjića i pokrenuo besprizornu hajku, tvrdeći da je manastir bio pretvoren u vojnu bazu, u kojoj su „zarobljeni Albanci držani kao taoci“, zbog čega zahteva da se istraži da li je sadašnji iguman, a tadašnji protosinđel, umešan u te događaje.
Berani se poziva i na izjave svedoka, ali se njima pokrivao i za sve svoje dosadašnje prevare. Najpoznatija je proturanje lažne vesti o zločinu nad albanskim dečacima na Ibru, što je bila inicijalna kapisla za pohod razularenih Albanaca na Srbe, njihova imanja, pravoslavne hramove i groblja, izveden u martu 2004. godine. U martovskom pogromu od Srba je očišćeno šest gradova i devet sela, proterano više od 4.000 ljudi, a uništeno desetine crkava i manastira. Palo je i 28 glava, a sve to je zamesio tvorac monstruozne ujdurme protiv Save Janjića objavljivanjem vesti o utapanju tri albanska dečaka u selu Čabra, koje su, prema toj opasnoj bajci, u hladnu reku naterali i u njoj ostavili da se udave „srpski banditi“ iz susednog sela Zupče. Kada su albanski ekstremisti protutnjali srpskim sredinama i iza sebe ostavili spaljenu zemlju, ispostavilo se da je to bila najobičnija laž i da je njen autor Haljit Berani, koji je na isti način, motivisan raspirivanjem mržnje, pokušao da nasamari i zapadne novinare. Naime, on je 1999. lansirao „informaciju“ da Srbi u kombinatu Trepča spaljuju leševe ubijenih Albanaca. Na njegovu nesreću, u proveru te priče uključili su se novinari „Volstrit džurnala“, relativno brzo otkrili da je reč o lažnoj vesti i objavili članak pod naslovom
„Uprkos pričama, rat na Kosovu bio je divlji, ali nije bio genocid“.
– Svet bi mogao da duguje ovakvu sliku Haljitu Beraniju, bivšem glumcu sa bradom Karla Marksa, koji sumira ratne zločine Srba tako što pokazuje fotografiju bebe sa smrskanom lobanjom – zaključili su američki novinari.
Kurti mora da osudi Beranija
Potpisnici pisma u kojem se traži zaštita igumana Save Janjića od neosnovanih optužbi ocenjuju da savet za zaštitu ljudskih prava na Kosovu podriva mukotrpne napore za izgradnju boljih međuetničkih odnosa između albanskog i srpskog društva na KiM.
– Naglašavamo da se ova ista organizacija i u prošlosti isticala u širenju lažnih vesti i međuetničke mržnje, pre svega usmerene prema srpskoj zajednici na Kosovu. Zato od vlade Kosova i međunarodnih predstavnika na Kosovu tražimo da jasno osude stavove Saveta za zaštitu ljudskih prava na Kosovu i pruže svu neophodnu zaštitu i podršku ocu Savi Janjiću i manastiru Visoki Dečani – poručuju mediji i organizacije sa Kosova.
