Finska je četvrtu godinu zaredom zauzela prvo mesto kao najsrećnija zemlja na svetu ispred Danske, Švajcarske i Islanda, dok je Srbija na 48. mestu, pokazuje objavljeni indeks sreće, u kome je rangirano 150 zemalja.
Srbija se na toj listi polako penje već dve godine (2020. je bila na 64, 2019. bila na 70, a 2018. na 78. mestu). Klasifikacija koju podržavaju Ujedinjene nacije objavljuje se od 2012. godine i koriste se ankete Galupa, u kojima se od stanovnika traži da iskažu svoje subjektivno osećanje dobrobiti, a ti odgovori se zatim ukrštaju sa BDP-om i indikatorima solidarnosti, individualne slobode i korupcije da bi se došlo do ocene na skali do deset. Ocene se utvrđuju prema zvaničnom spisku od 150 zemalja.
Srbija je na 48. mestu na skali sreće. U regionu je ispred Srbije Slovenija na 29. mestu, a iza su Hrvatska na 60. mestu, BiH na 64, Crna Gora na 70. Bugarska na 78. mestu, Albanija na 94. i Severna Makedonija na 94. mestu.
Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže za „Vesti“ da ljudi očigledno vide neki boljitak i da su zato srećniji nego ranijih godina.
– To je dobar znak, znači da smo kao nacija na dobrom putu i da postoji nada da će nam svima biti bolje – smatra dr Milivojević.
Psiholog Aleksandra Janković za „Vesti“ objašnjava da smo kao narod spremni da se nosimo s raznim okolnostima koje nam život nosi.
– Čini se da budućnost sagledavamo puni optimizma. Lepo je da se penjemo na lestvici sreće – kaže naša sagovornica.
Evropske države uveliko dominiraju među prvih 10 najsrećnijih zemalja, i tu se nalaze još i Holandija, Norveška, Švedska, Luksemburg i Austrija. Jedina neevropska zemlja među 10 najuspešnijih je Novi Zeland, koji je na devetom mestu.
Poredeći podatke iz 2020. s prethodnim godinama kako bi se odredio uticaj pandemije korona virusa, autori studije su primetili znatno „povišenu frekventnost negativnih emocija u oko trećini zemalja“.
Međutim, u 22 zemlje taj indikator bio je pozitivan, a prema rečima jednog od koautora studije Džona Helivela, iznenađuje to što u proseku nije bilo pada osećanja dobrobiti kada su ljudi ocenjivali sopstveni život. On je rekao da je moguće objašnjenje da ljudi vide koronu kao zajedničku pretnju koja dolazi spolja i deluje u celom svetu, a uz to donosi veće osećanje solidarnosti i empatije.
Uprkos dugim zimama i reputaciji njihovih stanovnika da su usamljenici, nordijske zemlje imaju vrlo visok životni standard, javne službe koje dobro funkcionišu, puno prirode, šuma i jezera, a vrlo su dobro ocenjene i kada je reč o solidarnosti i borbi protiv siromaštva i svih vrsta nejednakosti.
Avganistan na začelju
Nemačka je na 13. mestu, Kanada je 14, Velika Britanija 17, SAD 19, Francuska 21, Brazil 35, Japan 56, Rusija 76. i Kina 84, prema zvaničnom spisku od oko 150 zemalja. Indija je velika svetska sila s najlošijim položajem i nalazi se na nezavidnom 139. mestu.
Prema rang-listi, najmanje srećna zemlja na planeti je Avganistan sa ocenom 2,25, a sličan status imaju i Zimbabve, Ruanda, Bocvana i Lesoto.
Kriterijumi za skalu sreće
U pokušaju da objasne rezultate ankete, odnosno zašto su ljudi u jednoj zemlji srećniji nego u nekoj drugoj, autori izveštaja koriste statistiku uzimajući u obzir sledeće faktore:
– ekonomska snaga zemlje kroz BDP po glavi stanovnika,
– socijalna podrška koja je izmerena pitanjima poput da li uvek možete da računate na pomoć porodice i prijatelja kad se nađete u teškoj situaciji,
– očekivani životni vek na osnovu podataka Svetske zdravstvene organizacije,
– sloboda izbora u životu,
– velikodušnost odnosno koliko osoba daje u dobrotvorne svrhe,
– percepcija korupcije u institucijama i poslovnom svetu
