Albanski lideri na Kosovu kampanju za vanredne parlamentarne izbore pretvorili su u svojevrsni šampionat u ekstremizmu, u kojem se iz dana u dan odapinju otrovne strele prema Srbima i severu Kosova, gde se pretendenti na vlast u Prištini sve češće pojavljuju, takmičeći se ko od njih „sme dublje da uđe u neprijateljsku teritoriju“. Bez obzira na to što tim merenjem, ali i pretnjama koje izriču u srpskim sredinama, provociraju lokalno stanovništvo i ugrožavaju ionako klimavu stabilnost, Aljbin Kurti, Vjosa Osmani, Daut Haradinaj i Enver Hodžaj ne pomišljaju da odstupe jer su izračunali da je to najatraktivnija meta u ovosezonskom lovu na glasače.
Sve je počelo „posetom“ Osmanijeve i Kurtija naselju u severnom delu Kosovske Mitrovice, a nastavljeno je selfijem Dauta Haradinaja sa severa Kosova i hvalisanjem Envera Hodžaja kako je u vreme vlasti njegove DPK policija upadala u srpske sredine i uhapsila Marka Đurića, što je izazvalo ogorčenje, ali i uznemirenje među Srbima na Kosovu, koji poručuju da sve teže odolevaju da ne odgovaraju na ove provokacije.
Da je situacija zapaljiva i da zbog takmičenja albanskih lidera u pokazivanju političkih mišića preko leđa srpskog naroda može da se otrgne kontroli upozoravaju i srpski zvaničnici i analitičari, ističući da se od početka izborne kampanje priziva zlo, počev od najave Ramuša Haradinaja o ujedinjenju sa Albanijom do poslednjih „ekskurzija“ na severu Kosova.
Analitičar Dragomir Anđelković ukazuje da bi problem mogao da nastane ako političari počnu da rade ono što su najavljivali u predizbornoj kampanji.
– Nešto od toga albanski političari će možda probati da učine u praksi, a tada bi moglo da dođe do situacije da na severu pokrajine može da izbije sukob. Srbi na severu ne bi mirno gledali na upade albanskih paravojnih snaga, a i Srbija bi u krajnjoj liniji morala da interveniše ako bi to uzelo maha. Nažalost, predizborna kampanja može da se pretvori u nešto mnogo gore – ocenjuje Anđelković.
On je uveren da politička elita u Prištini sve to radi zato što je albanska javnost na Kosovu ostala mentalno u devedesetim godinama.
– Tamo je šovinistička i ratnohuškačka retorika uobičajena u javnoj sferi. Otuda se političari utrkuju za mesto najradikalnijeg Albanca, za nekoga ko je najagresivniji u nastupu i najveći antisrbin – objašnjava Anđelković.
Da će se lideri stranaka sa albanskim predznakom ostrviti na Srbe i Srpsku listu kao najjačeg političkog predstavnika srpskog naroda na KiM najavljuju i istraživači Međunarodnog institut za bliskoistočne i balkanske studije (Ifimes) iz Ljubljane.
– Kampanja se ponovo odvija u znaku obračuna albanskih političkih stranaka i dela opozicije sa Srpskom listom. U stvari, oni će preko Srpske liste, koja je favorit izbora u srpskoj zajednici na Kosovu, pokušati da se obračunaju sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Kako se približava završnica izborne kampanje rastu tenzije usmerene prema Srpskoj listi, u koju je uključeno i korišćenje nasilja – ukazuje Ifimes.
Carstvo kriminala i korupcije
Analitičari Ifimesa tvrde da su sve dosadašnje vlade u Prištini najavljivale ubrzan razvoj i građenje snažnih institucija koje će biti faktor stabilnosti i mira.
– Obećanja se nisu ispunila, a građani Kosova su duboko razočarani vladajućim političkim strukturama, jer su jedini u regionu, koji nemaju bezvizni režim. Nigde na svetu, iz dosadašnje prakse, nije zabeleženo, da su političko-kriminale strukture izgradile snažne državne institucije, već se desilo suprotno. Kriminal na Kosovu svoje korene vuče još iz vlade u egzilu, a jezgro kriminala su komandanti takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i paraobaveštajne službe ŠIK, koje su sarađivale sa političkim strukturama. Kroz primere iz nedavne prošlosti mogu da se primete snažne veze između sadašnjih političkih lidera i ogromnih suma novca, sakupljanih kroz različite fondove. To se dovodi u vezu sa enormnim bogaćenjem pojedinih aktuelnih i bivših političkih čelnika i članova njihovih porodica – navodi Ifimes, ističući da su kriminal i korupcija ostali ukorenjeni i nakon rata, kao i da je nepotizam prisutan u svim segmentima društva.
