Afera „Binel“: Kako su otkriveni NATO planovi za bombardovanje SRJ

Krajem septembra 1998. godine, ko god je trebao da zna, znao je da se NATO priprema za rat sa Srbijom. Jovan Milanović je otišao u Brisel u činu pukovnika, a tokom boravka tamo dobio je unapređenje zbog višestrukog obaveštajno-operativnog prodora u strukture NATO. Iako formalno general-major, za sve diplomate u Briselu on je i dalje bio ministar savetnik za politička pitanja.

Imao je 90 odsto podataka o bombardovanju, Vojska Jugoslavije je na osnovu tih informacije počela sa razmeštanjem opreme i naoružanja i evakuacijom skladišta. Milanović je procenio da će NATO početi agresiju na SRJ u prvoj polovini ili u drugoj dekadi oktobra 1998.

– Krajem septembra, tačnije 29. tog meseca, otišao sam u NATO, na kraju radnog vremena, kod jednog vrlo visokog diplomate i otvoreno mu rekao zašto sam došao. Naravno, za njega je to bilo vrlo rizično, počeo je da vrti glavom, da gleda u plafon. Hteo je da mi stavi do znanja da je opasno. Rekao sam mu otvoreno da znam da jeste, ali da iz NATO ne izlazim bez informacija. I onda je on rekao: „Pa recimo za 10 dana.“ Onda smo otkačili 29, pa smo počeli da brojimo na prste dan po dan. Ja sam se sve vreme kretao oko njega, nisam sedeo, sve vreme sam kružio oko njegovog stola. On je bio pod dejstvom alkohola, dobio je mesto ambasadora u jednoj velikoj zemlji, pa je iskoristio priliku da časti. Došli smo otprilike na 10. oktobar, a on je rekao ne. Zašto ne, pitam ga. A on kaže – postoji period ultimatuma – kaže Milanović.

Uprkos obilju informacija, bio je potreban ključni dokaz i general Milanović je kao operativac krenuo u potragu.

– Na više načina sam pokušavao dođem do ključnog, izvornog plana na papiru. Da ne govorim kod koga sam sve bio, u pitanju je veliki broj ljudi. Svi su mi usmeno davali podatke, ali niko se nije usudio da mi da u pisanoj formi. Tako sam pozvao i francuskog oficira Pjera Anrija Binela i zamolio ga da dođe na ručak i tako je započelo definisanje svih detalja kasnije agresije – priseća se Milanović.

Ručak u „Sudbini“ 

Jovan Milanović je 1. oktobra 1998. godine pozvao Pjera Anrija Binela na ručak u grčki restoran „Sudbina“. Milanović se priseća da je tamo bio začuđujuće veliki broj konobara i da je bio čudan izbor stola – kao i da su svi želeli da vide njih dvojicu.

– Rekao sam mu šta sve znam. Znao sam sve, ali nisam imao papir. I rekao sam mu da kad neko ima ovakvu informaciju i pošalje svojoj zemlji da će biti izložena agresiji tada i tada i na taj i taj način, onda u slučaju obmane, znači netačne informacije, šta mu drugo preostaje nego ili suđenje i duga robija ili ga vešaju – pričao je Milanović Binelu, navodeći primer vešanja na Terazijama u vreme Drugog svetskog rata.

Binelov deda solunac

Milanović je govorio o Binelu, ističući da mu je deda bio Solunac.

– Iz naših susreta sam zaključio da je veliki zaljubljenik u svoju zemlju, da je patriota i da mrzi Širaka. Iako nije bio član nijedne partije, u ideološkom smislu bio je degolista. Podsetiću, De Gol je izveo Francusku iz NATO. Širak je dobio izbore posle obmanjivanja francuskog biračkog tela da će nastaviti degolističku politiku. Naprotiv, on je uveo Francusku u NATO. U francuskim vojnom koru ostala je ta misao, ta osuda Širaka, i Binel to od mene nije krio – objašnjava Milanović.

– Pri našem prvom susretu, nekoliko meseci ranije, rekao mi je da mu je deda bio solunac. U Beogradu to nisu poverovali, nego su mislili da sam ušao u šemu zavođenja. Tada mi je i rekao da mu je deda kazao: „Sinko kad vidiš Srbina, skini kapu“, tada mi je i rekao na kom delu fronta je bio njegov deda, prema Bugarskoj – kaže Milanović.

U međuvremenu, NATO avijacija je izvodila poslednje pripreme za agresiju na Jugoslaviju. 2. oktobra, Binel je došao kod Milanovića kući sa dokumentima, odnosno detaljnim planovim bombardovanja Jugoslavije. Obojica su sumnjali da su pod prismotrom.

– Naredne večeri sam dobio poziv od njega da će doći kod mene u stan. Došao je i doneo papire. Jedan je bio sublimat svega, ključan. Na njemu je bilo taksativno sve ispisano i onda mi je tumačio – navodi Milanović.

– Binel mi je rekao da je uradio ono što je morao da uradi, što znači da je to bilo jače od njega, jer se strašno protivio agresiji NATO. To je i kasnije 100 puta rekao i izjavio je da se ne kaje – ističe Milanović.

Dokumenti poslati u Beograd

Milanović je odmah otišao u Ambasadu neuobičajenim putem za slučaj da pokušaju da ga uhapse. Po ustaljenoj proceduri, sa kriptografskom zaštitom poslao je dokumenta u Beograd.

Generalštab je 3. oktobra ujutro imao detaljan plan NATO i odmah počeo raseljavanje objekata i pomeranje tehnike. 3. oktobra, NATO je iz vazduha izvršio verifikaciju ciljeva i utvrdio da postoji simbolično pomeranje snaga.

Naredna verifikacija izvršena je 8. oktobra i NATO je utvrdio da su svi ciljevi koje je trebalo da bombarduju pomereni. Savet NATO je zasedao, u Beograd je došla delegacija SAD i NATO i posle nekoliko razgovora bombardovanje je odloženo.

Binel je uhapšen 17. oktobra, a 1. novembra je ta informacija objavljena u medijima. Milanović je tog dana krenuo na posao. Prvo ga je blokirala policija, pa su ga propustili i dopratili do Ambasade.

– I ja sam ušao u unutrašnje dvorište, tu je radnik obezbeđenja zaključio da sam u nemilosti i zaključao za mnom velika vrata. To je bilo oko 8 ujutro. Bio sam na spratu oko 9.30 kad su počeli da zvone telefoni i medijske ekipe i novinari su tražili mene. Reporterska kola, televizijske kamere su bile na ulici, koja je bila blokirana. Supruga me je pozvala i rekla da uključim televizor i gledam vesti na „Juronjuzu“. Tu je bio NATO simbol i udarna vest da je otkrivena srpska krtica u NATO – priseća se Milanović.

Mediji brujali o aferi

Mediji na Zapadu, posebno u Belgiji, a najupečatljivije u Francuskoj, pisali su o jednoj od najvećih špijunskih afera 20. veka. Govorilo se o potrebi temeljne reforme francuskih bezbednosnih službi.

Novine su bile pune fotografija Pjera Anrija Binela, koji je izvesnom jugoslovenskom diplomati predao tajne dokumente. Međutim, fotografiju jugoslovenskog diplomate niko nije imao.

Belgijski senat je 19. novembra raspravljao o špijunskoj aferi i Jovana Milanovića proglasio personom non grata i zabranjen mu je ulazak u zemlje NATO i Evropske unije.

Evakuacija iz Brisela

– Dobio sam informaciju da ću negde u januaru 1999, ukoliko ne budem napustio Belgiju, biti bezbednosno ugrožen, da će mi se desiti nešto najgore. Najpre bi mi ukinuli diplomatska dokumenta, pa status diplomate i posle bi me verovatno prepustili nekoj bandi. Odmah sam obavestio Beograd i oni su mi rekli da se spremim za takozvanu evakuaciju – kaže Milanović.

– Otišao sam na aerodrom u pratnji ambasadora i dvojicom diplomata koji su imali mogućnost dolaska do samog aviona. Supruga i ja smo dobili dve karte, koje su tu na licu mesta bile popunjene. U to vreme, zbog sankcija se „Jat“ se zvao MAT, Makedonski avio-transport. Bili su naši avioni, naše posade, naša predstavništva. Na aerodromu je došlo do komešanja i posle sat i po smo krenuli. To je bilo 18. decembra po podne. Avion je odleteo pravo u Skoplje. Kada smo stigli u Skoplje, aerodrom je bio pun američkih oficira i vojnika. Imao sam dozu straha i osećaj nelagodnosti jer su rekli da je iznad Beograda gusta magla i da avion ne može da poleti. Posle nekog vremena, avion je ipak poleteo, ali do Niša. Posle smo došli autobusom u Beograd. Oko 3 ujutro, 19. decembra, vratio sam se u otadžbinu – seća se Milanović.

Šta danas misli o Binelu

Dvadeset dve godine kasnije, general u penziji Jovan Milanović je ponosan na svoja dela, ali i razmišlja o detaljima svog službovanja u Briselu i posebno o sudbini Pjera Anrija Binela.

– On je pokazao veliku hrabrost. Ja nisam bio siguran da li je svestan žrtve koju čini. Nosim njega i njegovu porodicu na duši. Zato što je učinio jedno delo koje ne znam ko bi drugi i da li bih se ja usudio. Možda da, možda ne – kaže Milanović.

Po povratku u Beograd, general-major Jovan Milanović je u januaru postavljen za zamenika šefa Obaveštajne uprave Generalštaba Vojske Jugoslavije, šef je postao Branko Krga. NATO je doživeo obaveštajni i prvi strategijski poraz. Agresija je izbegnuta, ali opasnost nije prošla. Bilo je samo pitanje povoda i vremena.