Sveštenstvo i monaštvo Vranjske eparhije uputilo je javni apel svim vernicima u zemlji i rasejanju da pomognu u oslikavanju zadužbine Stefana Dečanskog i metoha manastira Hilandar – manastira Sveti Nikola u Vranju.
Ova (za širu javnost manje poznata) svetinja iz 13. veka je kroz dugu istoriju više puta rušena i obnavljana, a prošle godine su završeni svi građevinski radovi.
– Ostalo je još samo da ikonopišemo unutrašnjost crkve. Svesni koliki značaj na naš verujući narod ima činjenica da je ovo metoh manastira Hilandar i zadužbina Stefana Dečanskog, odlučili smo da javnim apelom omogućimo svima da se priključe u doniranju oslikavanju fresaka. Imena priložnika ikonopisa trajno će biti ispisana u hramu, ali mnogo važnije je što će zajedničkim molitvama i molitvama Majke Božje biti upisani i u Knjigu večnog života – objašnjava protonamesnik Vedran Kostić, ekonom manastira Sveti Nikola.
Potrebno je oslikati oko 500 kvadrata unutrašnjosti crkve, a da bi u svom poduhvatu svi bili u prilici da pomognu odlučeno je da kvadratni metar košta 100 evra.
– Svesni smo činjenice da je ekonomska situacija veoma teška, ali se uzdamo u pomoć Majke Božje i njene Trojeručne ikone, koja se nalazi u manastiru, da ćemo zajedničkim snagama i molitvama uspeti da prikupimo sredstva za oslikavanje hrama. Posebno zato što će se ova crkva izdvajati od ostalih i po činjenici da će najveći broj fresaka imati za motiv srpske svece, a posebno surduličkih i jasenovačkih mučenika – objašnjava protonamesnik Kostić i dodaje da se u crkvi nalaze i delovi moštiju ovih, ali i mnogih drugih svetaca: Svetih vitlejemskih mučenika, Svetog arhiđakona Stefana, Sv. Jovana Zlatoustog, Sv. Pantelejmona Celebnika, Svetog Joasafa Srpskog, Sv. Nektarija Eginskog, kneza Lazara, Ignjatija Bogonosca.
– Sve više naroda dolazi da bi se poklonilo ovim moštima, ali i da bi potražilo pomoć pred ikonom, vernom replikom hilandarske Bogorodice Trojeručice i ikone Svetog Nikole iz Barija koju je darivao toj crkvi kralj Stefan Dečanski. Do sada smo svedočili o nekoliko uspešnih izlečenja, a poslednji slučaj je od pre dvadesetak dana kad me je pozvao prijatelj iz Beograda kako bismo se pred ovom ikonom pomolili za život jednog novorođenčeta i njegove majke koja je na porođaju dobila blizance, ali je prvo dete, nažalost, rođeno mrtvo, a doktori su strepeli i za njen i život druge bebe jer je obolela od virusa COVID-19
. Odmah smo to učinili, a ja sam poslao i ulje iz kandila ikone Bogorodice da njime pomažu bebu i majku. Posle par dana sam dobio informaciju da su oboje zdravi i otpušteni iz bolnice – priča Kostić koji je prethodno bio vojni sveštenik.
Manastir Svetog Nikole potiče iz 13. veka i pravi je dragulj juga Srbije, sazidan između 1322. i 1331. godine.
Prema dostupnim istorijskim podacima, knez Baldovin najpre je podigao Crkvu Svetog Nikole kao porodičnu zadužbinu, a zatim se njegov sin župan Maljušat saglasio sa željom cara Dušana da se hram daruje Hilandaru carskom poveljom nastalom između 1343. i 1345.
– Povelja kojom se ovo darivanje potvrđuje napisana je u periodu 1343-1345. godine i predstavlja prvi pisani trag o crkvi Svetog Nikole, kao metohu manastira Hilandara. U srednjovekovnoj Srbiji, Vranje je bilo ne samo duhovno, već i ekonomski povezano sa manastirom Hilandarom, središtem srpskog duhovnog života, pa zato ne treba da čudi što je i Crkva Svetog Nikole, poput crkava u Donjem Vranju, Sobinu, Dubnici, Katunu i Sodercu, priložena manastiru Hilandar – ističe protonamesnik Vedran Kostić.
Kako pomoći
Svi zainteresovani vernici koji žele da pomognu u oslikavanju manastira mogu da se jave protonamesniku Vedranu Kostiću na telefon +381659888992 ili novac da uplate na namenske račune manastira: 200-3174990101008-93, s naznakom za freskopis manastira ili poseban devizni račun s istom naznakom: RS35200317499010100311.
Pčinjska Sveta Gora
Čitav kraj oko Vranja naziva se i Pčinjska Sveta Gora zato što je u tom relativno malom prostoru smešteno više od 180 crkava i manastira, od kojih su većina metohi manastira Hilandar.
– Srbi se stide svoje istorije. Potrebne su nam godine i godine kako bismo se „iznenadili“ onim što su nam preci ostavili na čuvanje. Vranjska eparhija priprema sveobuhvatnu monografiju u kojoj će biti popisane sve svetinje iz ovog kraja i uveren sam da će se mnogi iznenaditi tim blagom – priča protonamesnik Vedran Kostić.
Kulturno blago
– Tokom Drugog svetskog rata uništena je sva dokumentacija o istoriji manastira, a uz nove komunističke vlasti, ova svetinja je proživljavala identičnu sudbinu većine drugih po Srbiji. Iz kazivanja savremenika tog doba saznali smo da su se bogosluženja odvijala samo nedeljom i praznikom. Tek kada je na čelo eparhije došao episkop Pahomije počinje obnova i ovog manastira, ali i mnogih drugih svetinja – ističe naš sagovornik.
Obnova
– Obnova manastira Svetog Nikole rađena je u nekoliko faza. Godine 1996-1997. obnovljena je crkva i dograđen konak. U manastirskom konaku je od 2001. godine čuvana izložba sa više od 3.000 fotografija o stradanju Srba u 20. veku. Nažalost, maja 2003. konak je zahvatio požar većih razmera, pa su tako izgorele i fotografije, te je morala ponovo da se radi njegova obnova – priča otac Vedran i dodaje da se 2002. godine u manastiru gradi kula – pirg, po ugledu na Hilandarski pirg Svetog Save. Danas se tu čuva celokupna arhiva Eparhije vranjske, ali i riznica i biblioteka.
