Cela priča o manastiru Koporin se graniči s nestvarnim. Od više stotina bračnih parova koji punim imenima svedoče da su zahvaljujući molitvi kod kivota i moštiju Svetog Stefana dobili porod, do toga kako je grobnica otkrivena.
Prema svedočenju monahinja manastira Koporin, mada su i one, ali i silan narod vekovima unazad dolazili kako bi se molili baš na mestu gde su kasnije otkrivene mošti Svetog Stefana, Republički zavod za zaštitu spomenika je 1959. godine vršio iskopavanja unutar crkve, ali tada nije otkrio ništa.
– Naleteli su na veliku ogromnu kamenu ploču i tu stali tvrdeći da nema ničega dalje. Ipak, i tadašnje monaštvo, ali i narod se i dalje prema tom mestu u crkvi odnosio s velikim strahopoštovanjem. Brojni su slučajevi izlečenja koje smo čuli od samih ljudi koji su dolazili kasnije. Ta čuda su bila deo našeg života i života meštana ovog kraja – priča mati Ekatarina (Stojadinović), igumanija manastira Koporin.
Grobnica ispod poda
Dugogodišnji novinar Tanjuga Slavica Barbarić objavila je 2010. knjigu „Deca koporinska“. U tom upečatljivom svedočenju o brojnim čudesima manastira objašnjeno je i na koji način su pronađene mošti despota Stefana. O tome je govorila prethodna igumanija Koporina, mati hadži Agnija (Marić) koja je u to vreme bila monahinja.
– Zavod za zaštitu spomenika kulture iz Kragujevca, Rade Prokić, arhitekta i Rade Todorović Šilja, zadužen za kulturu u Velikoj Plani, izvode adaptaciju. Bila je cigla u crkvi, pa su oni spuštali pod 20 santimetara. Kad su podigli ciglu, našli su ispod cigle parče kamena, ovog od koga je sada pod crkve. Kad su spustili pod, videli su da tu ima ozidana grobnica, zid od grobnice. Tada nije bilo struje, oni su kopali i otkrili lobanju i krupne kosti. I tog trenutka su rekli: ‘Jao, Bože, ovo je sveti despot Stefan!’ A jedan čovek, Uroš, ne sećam se prezimena – koji je bio komunista, posle se obratio, poverovao, hvala Bogu, i bio je veoma fini, nemam reči – rekao je: ‘Šta ovo miriše u dvorištu, kakvo je ovo čudo, neki miris… Ovo nisam doživeo u mom životu koliko radim u crkvama!’ On je rekao kako je osetio nešto, neku struju kroz sebe i neki blagougodni miris. Celo je dvorište čudesno mirisalo od tih moštiju – prisećala se igumanija Agnija.
Analize u Londonu
Ona je dalje navodila da se niko nije nadao da će se nešto naći dole u grobu.
– Ali nije bilo struje, nisu oni to stručno ni vadili. Međutim, mi smo posle rekli: ‘Nemojte da dirate ništa dok mi ne odemo po vladiku Hrizostoma.“ I vladika Hrizostom i otac Mihailo, tadašnji duhovnik manastira Koporina, u jedan mali kovčežić, kakav smo mi tada imali, smestili su mošti – ispričala je igumanija Agnija.
Na predlog tadašnjeg patrijarha Germana, deo moštiju je poslat u London, kod jednog od najpoznatijih svetskih antropologa, akademika, profesora dr Srboljuba Živanovića. Identitet je potvrđen na osnovu analiza rađenih u Londonu, ali i svega onoga što se znalo o životu despota Stefana. Iz njegovog žitija se znalo da je tokom Angorske bitke 1402. godine ranjen, ali i da je imao povređenu nogu u lovu zbog čega se lečio Dubrovniku. Identično oštećenje bilo je jasno uočljivo na nožnoj kosti, ali i po činjenici da je skelet pokazivao da je reč o izuzetno visokoj osobi. Upravo zbog visine, despota su zvali Stefan Visoki.
Plameni stub
Nekadašnja igumanija manastira Koporin, mati hadži Agnija posvedočila je novinarki Slavici Barbarić da je, kada su mošti Svetog Stefana otkrivene, „dvorište čudesno zamirisalo, a kosti su bile svetiteljski žute“.
„Na prisutnost svetiteljevih moštiju ukazivala su i ranija zbivanja. Kod groba ispod freske despota Stefana, za koji se nije znalo čiji je čitane su molitve i događala su se isceljenja i dobijao porod.“
– Negde 1959. godine, posle molitve u Koporinu, progovorila je i prohodala do tada nema i nepokretna devojčica – seća se igumanija Agnija. I mnogo ranije narod je ukazivao na neobičnu svetlost koja se vidi iznad porušenog manastira. Kragujevački arhitekta Rade Prokić pronašao je pismo iz 1825. godine, u kome monasi pišu knezu Milošu o plamenom stubu koji se diže ka nebu, iznad porušene kupole crkve i da ih je ta svetlost oborila na zemlju.
„‘Kade bilo noću kako je Svetac na duvari pisan pod njegovim nogama nešto gorelo. Sve se onude oko crkve videlo kao u podna’, pisali su monasi knezu“, navela je Slavica Barbarić.
Preminuo u Crkvinama
O mestu smrti despota Stefana danas svedoči spomenik u porti Crkve Svetog proroka Ilije u Crkvinama kod Mladenovca. Na jednoj od stranica tog obeliska je zapisano:
„Ja, Despot Stefan, sin Svetoga kneza Lazara i po predstavljanju toga milošću Božjom bih gospodin svim Srbima i Podunavlju i Posavlju i delu ugarske zemlje i bosanske a još i Primorju zetskom. I u bogodanoj mi vlasti provodih života mojega vreme koliko blagomu izvoli se Bogu, godina oko 38. I tako dođe meni zapovest opšta od cara svih i Boga, govoreći poslani k meni anđeo: Idi! I tako duša moja od ubogog mi razluči se tela na mestu zvanom Glava, godine tada tekuće 6000 i 900 i 30 i 5 indikata 5 suncu krug 19 i lune 19, meseca jula 19 dan“, stoji na ovom kenotafu.
Tek mnogo vekova kasnije ispostavilo se da je despot Stefan sahranjen u blizini, u manastiru Koporin. Potvrda toga dobijena je 1977. godine.
