Ukupan iznos pretpristupnih fondova za zemlje Zapadnog Balkana i Tursku je 11 milijardi evra, od čega je najveći deo za Tursku – 4,45 milijardi evra.
Za Srbiju je za 2014. predviđeno 195,1 miliona evra, a taj iznos se u narednim godinama blago povećava, pa u 2015. iznosi 201,4 miliona, u 2016. je 207,9 miliona, u 2017. je predviđeno 215,4 miliona, a za period od 2018. do 2020. godine ukupno 688,2 miliona, u proseku 229 miliona po godini.
IPA fondovi su bespovratna sredstva za reforme i prilagođavanje evropskim standardima, a Srbija je i u prethodnim godinama dobijala po oko 200 miliona evra godišnje.
Pre korišćenja iznosa za određenu godinu izdvajaju se prioriteti i prave planovi, koji se potvrđuju u Briselu, i na osnovu toga se sa Evropskom komisijom potpisuje finansijski sporazum. Za IPA 2014. se to očekuje do kraja ove godine, pa će se novac uglavnom koristiti od 2015, a takvo trošenje sa zadrškom je uobičajeno zbog složenih procedura.
Evrići i za njihAlbanija će u periodu 2014-2020. moći da računa na 649,5 miliona evra, Makedonija na 664,2 miliona, Kosovo na 645,5, Crna Gora na 270,5, a iznos za Bosnu i Hercegovinu biće naknadno objavljen jer potrebna procedura nije obavljena zbog nedostatka koordinacije struktura u zemlji. |
Kako je ranije objasnio stručnjak za EU fondove Ognjen Mirić, najveća promena u odnosu na prethodni period je ukidanje komponenti IPA, po kojima su ranije planirani projekti, i umesto toga uvođenje prioritetnih oblasti i sektora.
Pored toga, kako je rekao za EurAktiv, projekti će morati da se pripremaju sveobuhvatnije, odnosno da se povezuju interesi sektora koji su u nadležnosti različitih ministarstava kako bi projekti još više bili usmereni ka opštem razvoju ekonomije i društva. Predviđeno je i da Srbija u ovom ciklusu IPA pređe na trogodišnje planiranje, sa početkom 2015. godine.
Srbija je u prvoj polovini ove godine dobila akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja sredstvima IPA, što znači da će biti odgovorna i za sve procedure za njihovo trošenje.
Iznos za BiH za sada je uključen u stavku od 2,96 milijarde za zajedničke prioritete u regionu, informacije i komunikacije, nadzor, procene i revizije i za kancelariju Visokog predstavnika u BiH. O ukupnom iznosu IPA dogovorile su se zemlje članice u okviru
pregovora o višegodišnjem budžetu 2013. godine, a u utvrđivanje ključnih oblasti bile su uključene vlasti zemalja korisnica, ističe se u saopštenju Evropske komisije.
