Sve više sam ubeđen da je golgota kroz koju sam prošao zapravo bilo Božje proviđenje. Sumnjam da bih se na drugačiji način uverio u to da se Srbima u Hrvatskoj ne sudi na osnovu dokaza, već isključivo na „časnu hrvatsku reč“. U zatvoru Lepoglava je trenutno 63 Srba koji robijaju zbog ratnih zločina koje nikada nisu počinili. Četvoro njih je umrlo u tom zatvoru a da nikoga nije zanimalo kako i zbog čega. Potrudiću se da o toj istini svet čuje celu istinu.
Ovako za „Vesti“ počinje priču Dragan Vasiljković, poznatiji kao Kapetan Dragan, koji je u subotu stigao u Srbiju nakon odsluženih 13,5 godina robije na koliko ga je osudilo hrvatsko pravosuđe.
Vasiljković je trenutno u samoizolaciji u kojoj će provesti 28 dana, ali, kaže, to mu neće teško pasti.
– Zahvaljujući prijateljima i nekadašnjim saborcima nalazim se u iznajmljenom stanu koji mi posle samice izgleda kao hotel sa pet zvezdica. Još se privikavam na život na slobodi, a to podrazumeva i da učim kako se koriste današnji mobilni telefoni, gleda televizija… A ko za inat, taj novi telefon stalno zvoni. Zovu me ljudi sa sve četiri strane sveta. Svima je drago što sam na slobodi i što mogu da se čuju sa mnom.
Iz ćelije Odeljenja 4B zatvora u Lepoglavi izašao je oko četiri sata ujutro da bi razdužio stvari i preuzeo svoje.
– Po mene je došao predstavnik ambasade Srbije da me sprovede do granice, ali je Hrvatima, valjda, smetalo da iz njihove zemlje izađem u limuzini. To me ne čudi jer oni nikada u svojoj istoriji nisu ni približno imali ličnost kao što je Kapetan Dragan! Odmah su mi uručili papir u kome je pisalo da sam proteran na 20 godina i stavili lisice, koje nisam nosio čak ni kad su me izručili iz Australije. Napolju je već bila spremna marica. Bilo je veoma hladno, minus četiri ili pet, a ja sam bio samo u košulji, pa sam ih pitao da li radi grejanje. Rekli su da radi i slagali su. Narednih pet sati, koliko smo putovali do granice, toliko sam se smrzao da sam mislio da ću se razboleti. Kada smo stali na nekoj pumpi da oni sebi uzmu kafu, ponudio sam novac da je kupe i meni, ali su odbili. Toliko o njihovoj ljudskosti. Zato sam, čim smo došli do naše granice, izgovorio „Napokon ljudi!“ Znao sam da su me čuli, briga me – priča Vasiljković.
Na graničnom prelazu Bajakovo sačekali su ga predstavnici Ministarstva spoljnih poslova i nekolicina bivših saboraca.
– Svi su imali maske i rukavice, ali mi je bilo veoma drago da ih vidim. Odmah su mi uradili test na korona virus i izdali rešenje da 28 dana budem u izolaciji. Verujte, neće mi teško pasti. Važno je da sam napokon u svojoj otadžbini – poručuje Kapetan Dragan.
On je i po izlasku na slobodu naglasio da ne odustaje od kvalifikacije Hrvatske kao „nacističke države“. Kaže da se nije pokajao što je to ponavljao u više navrata dok je bio u zatvoru i tvrdi da je to i dokazao.
– Sedam puta je protiv mene vođen postupak zbog toga što sam ih nazvao nacistima i svaki put sam ih pobedio i to njihovim oružje. Jednostavno, dugo sam u zatvoru i imao sam dovoljno vremena da naučim njihov krivični zakon. Mene su držali u izolaciji od 23. maja prošle godine i to bez ikakvog zakonskog osnova. I zbog toga ću ih tužiti – zaključuje Vasiljković.
Izazov advokatima
Vasiljković kaže da razmišlja da prikupi 10 miliona dolara, a onda javno izazove sve advokate u svetu da osvoje tu sumu tako što će u presudi protiv njega pronaći i dokazati barem deo njegove navodne krivice.
– Suma od 10 miliona će biti primamljiva i najvećim pravnicima u svetu, pa sam uveren da će se svi oni svojski potrudi da ih osvoje. Ali, siguran sam da neće uspeti, jer sam robijao apsolutno nevin, a osuđen sam samo na osnovu nečije „časne reči“ Zbog toga ću tužiti Hrvatsku – najavljuje Kapetan Dragan.
Pismo zatočenih Srba
Kapetan Dragan kaže da je najemotivniji trenutak bio rastanak sa Srbima zatočenima u Lepoglavi.
– Zahvaljujući novcu koji sam dobio iz Engleske priredio sam im svojevrsni oproštaj uz sokove i slatkiše, a kada sam odlazio, uspeli su nekako da mi dostave pismo u kome mi se zahvaljuju za sve što sam za njih uradio. To su obični, jednostavni ljudi, to pismo nije književno remek-delo, ali već sam ga nekoliko puta pročitao i svaki put se rasplačem. Reč je o nesrećnicima koji izdržavaju kazne samo zato što su Srbi. I oni su nevino robijali kao i ja, ali je to normalna pojava za hrvatsko pravosuđe.
Promenio život za 180 stepeni
– Posle srčanog udara promenio sam svoj život za 180 stepeni. Ranije sam pušio pet paklica cigareta, ispijao po 20 kafa dnevno, a onda sam presekao i posvetio se isključivo sportu i duhovnom uzdizanju. Srpska pravoslavna crkva je iza mene stajala kao stena. Počev od patrijarha Pavla, preko oca Đure iz Sidneja, mati Glikerije… Svi oni su konstantno bili u kontaktu sa mnom i sa mojom suprugom. Kada iza sebe imate takve pravoslavne gigante, onda morate biti duhovno jaki.
