U kojoj meri je opozivom kosovske vlade Aljbina Kurtija Evropska unija izgubila transatlantsku bitku po pitanju budućnosti dijaloga o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova?
Evropska unija, kao i neke njene zemlje članice, u individualnim naporima su pokušale da spreče opoziv vlade formirane pre nešto više od mesec i po dana, i to nakon četvoromesečnih pregovora izbornih pobednika – prvoplasiranog Kurtijevog Samoopredeljenja i drugoplasiranog Demokratskog saveza Kosova (DSK) Ise Mustafe.
Prema saznanjima Radio Slobodna Evropa (RSE), nemački zvaničnici su imali posebnu ulogu proteklih dana u pokušajima da se ubedi lider DSK Isa Mustafa da odustane od glasanja o nepoverenju Vladi, na čijem čelu je do kasno sinoć, 25. marta, bio Aljbin Kurti.
Sva evropska angažovanja, koja su se intenzivno pojačavala kako se približavao trenutak glasanja, bila su neuspešna.
Dan uoči održavanja parlamentarne rasprave, ambasadori Nemačke i Francuske uputili su zajednički demarš Demokratskom savezu Kosova pozivajući ga da odustane od izglasavanja nepoverenja.
Noć pre glasanja, u utorak, 24. marta, u kasnim satima, zajedničkim saopštenjem ministarstva inostranih poslova Nemačke i Francuske istakla su da je Kosovu potrebna stabilna i u potpunosti funkcionalna vlada kako bi se nosila sa krizom oko koronavirusa.
„Zato pozivamo da se glasanje o nepoverenju Vladi preispita ili odloži“, naveli su šefovi diplomatija Francuske i Nemačke.
Da li SAD stoje iza rušenja Vlade Kosova?
Jedini koji se nisu otvoreno usprotivili opozivu kosovske vlade, bili su predstavnici zvaničnog Vašingtona. Američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet se oglasio na socijalnim mrežama, izrazivši zadovoljstvo održavanjem sednice skupštine na kojoj se glasalo o nepoverenju Vladi Kosova. Ovu Kosnetovu poruku je podržao i podelio na društvenim mrežama, američki izaslanik za dijalog Kosova i Srbije Ričard Grenel.
O posledicama pada Vlade
Izvestiteljka za Kosovo u Evropskom parlamentu, zastupnica Viola fon Kramon je proces opoziva Kurtijeve Vlade nazvala „autogol SAD na Kosovu“ koji će, prema njoj, imati istorijsku dimenziju.
Majda Ruge, viša saradnica iz Evropskog saveta za spoljne odnose sa sedištem u Berlinu, smatra da se radi o o različitim političkim težinama na Kosovu.
– EU se uključila kasno, a SAD već nedeljama i mesecima vrlo snažno guraju ovo pitanje – kaže za Radio Slobodna Evropa Ruge, ocenivši da SAD imaju jači uticaj i legitimitet na Kosovu u odnosu na EU.
– U principu, teško je da EU postigne svoje ciljeve politike na Kosovu ako ih SAD aktivno potkopava i gura u drugom pravcu – zaključuje Ruge.
