Spektakularni snimak otkrića ruskog špijuna i njegovog saradnika u Beogradu izazvalo je pravu lavinu reakcija kako zvaničnika Srbije, tako i unutar bezbednosnog sektora. Ima li ovaj događaj neku pozadinu i na koji način se rat velikih sila i njihovih službi reflektuje na Srbiju objašnjava jedan od najcenjenijih stručnjaka iz ove oblasti, profesor dr Andreja Savić, bivši direktor BIA i profesor na Fakultetu za diplomatiju i bezbednost iz Beograda.
– Činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naložio VBA da istraži ceo slučaj, a zatim i sazvano hitnu sednicu Saveza za nacionalnu bezbednost ukazuje, kako se pretpostavlja, da je reč o pokušaju da se dođe do nekih tajni iz vojnog domena Srbije. Istraga će pokazati da li je reč o klasičnim vojnim ili možda službenim ili državnim tajnama unutar sistema odbrane.
I državni vrh insistira da se cela priča mora detaljno istražiti. Da li je to uopšte moguće?
– Izjave srpskih zvaničnika ukazuju da se želi napraviti pravilan redosled poteza. Naravno da je ceo slučaj neophodno istražiti prevashodno kako bi država zaštitila i osigurala svoj Ustavom utvrđeni poredak.
Može li ovo hapšenje da izazove pogoršanje odnosa s Rusijom?
– Mislim da ovaj događaj ipak neće izazvati krizu u odnosima dve zemlje. Jednostavno, to su događaji koji se rešavaju na političkom nivou i verujem da će biti samo epizoda u odnosima Srbije i Rusije koja je lansirana iz „kuhinja“ onih zemalja koje imaju određene geopolitičke ciljeve na ovim prostorima.
Na koje to zemlje mislite?
– Moramo biti svesni da živimo u turbulentnim međunarodnim uslovima i da smo u onom delu sveta u kome se značajno preklapaju interesi vodećih zemalja sveta. Zbog toga je Srbija (kao i čitav ovaj region) mesto na kome se sučeljava rad službi i sa Zapada i s Istoka, a u takvom sukobu interesa i ostvarenju sopstvenih ciljeva sredstva se ne biraju. Sem zemalja Kvinte, a to su SAD, Velika Britanija, Francuske, Nemačke i Italije, svakako i interesi Rusije, ali i drugih velikih sila.
Jedan od ciljeva Zapada može biti i da se smanji uticaj Rusije u Srbiji?
– Nema dileme da je stepen političkih i vojnih odnosa između Srbije i Rusije na izuzetno visokom nivou. Međutim, Srbija je poslednjih dvadesetak godina izgradila i veoma snažne vojne veze s NATO kroz formulu Parnerstvo za mir, pa nije pogrešno reći da je i saradnja sa ovom Alijansom na mnogo višem nivou od mnogih zemalja koje su formalno članice NATO.
Za Srbiju je ovo hapšenje dokaz da smo vojno neutralni?
– Tako je. Ovo je primer političke strategije Srbije da okviru svoje neutralnosti kao država pretenduje da ima strateški pravac saradnje i sa NATO i sa ODKB, ali da i te kako pretenduje na svoj suverenitet.
Jedan tabloid tvrdi da u Srbiji „vršlja“ stotinak stranih službi. Da li ih zaista ima toliko?
– To je ipak senzacionalistički pristup koji nije realan.
Da li je bilo sličnih primera i dok ste bili na čelu BIA?
– Morate znati da kao je ledena santa samo jednom četvrtinom iznad površine vode, tako je i rad obaveštajnih službi, u najvećem delu, u zoni tajnosti i relativno mali procenat aktivnosti se uopšte javno ispolji. Dok sam bio u Službi naravno da je bilo i takvih slučajeva, ali, objektivno, njih je malo. Ukoliko se takve aktivnosti objave ili pojave u javnosti, onda to govori o konkretnim političkim ciljevima određenih službi da takva informaciju uopšte bude obelodanjena.
Cilj ne bira sredstvo
Računica je prosta: ako svaka ambasada u Srbiji ima po jednog vojnog atašea, zar to nije i isto toliko „špijuna“?
– To nije ni tačan ni pravilan kriterijum da se govori o radu obaveštajnih službi. Funkcija vojnog atašea ili oficira za vezu ne znači da se svi ti oficiri automatski bave i špijunažom. Obaveštajna delatnost je nešto što se primenjuje kompatibilno i s diplomatijom i medijskim nastupima i s ekonomskim vidovima saradnje. U situaciji kad neki cilj ne može da se ostvari legalnim političkim sredstvima, onda se tu uključuju nadležne obaveštajne institucije i to je princip koji koriste sve službe u svetu.
Profesor na čelu Službe
Andreja Savić je završio Fakultet političkih nauka u Beogradu, na kome je i magistrirao iz oblasti komunikacija i masovnih medija. Doktorirao je na Fakultetu bezbednosti Univerziteta u Skoplju, a sem rada na Univerzitetu radio je u Institutu bezbednosti. Od 15. novembra 2001. do 24. januara 2003. obavljao je funkciju poslednjeg načelnika Resora državne bezbednosti (RDB) i prvog direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Vlade Republike Srbije. Istovremeno je bio, po funkciji, član Saveta za državnu bezbednost Vlade Republike Srbije. Do sada je objavio 12 knjiga i veći broj naučnih radova.
