Nedavno je prvi put u istočnom delu Nemačke, u organizaciji Srpske škole u Drezdenu održana Svetosavska priredba, događaj ispunjen radošću, ponosom i duhovnim zajedništvom. U čast i slavu Svetog Save, prosvetitelja i duhovnog oca srpskog naroda, učenici su, uz nesebičnu pomoć učiteljice Sanele Banović i roditelja priredili svečanost za pamćenje. Ovaj dan ući će svakako u istoriju jer je mala grupa đaka uradila ono što nikada niko nije za pravoslavnu zajednicu u ovom delu Nemačke. Ova predivna priredba okupila je ne samo učenike škole i njihove roditelje, već i celokupnu srpsku zajednicu u Drezdenu. Tog dana svi su pokazali veru, ljubav i slogu, potvrđujući da gde god da žive, Srbi čuvaju svoje nasleđe, kulturu i tradiciju.
Ovo je istorijski trenutak za sve nas, rekao je protojerej stavrofor Veljko Gačić, paroh berlinski koji je Milanom Vrljnovićem, đakonom eparhijskim blagosiljao slavska obeležja.
– Vest o formiranju srpske zajednice u Drezdenu, značajnom gradu na istoku Nemačke me oduševila, u isto vreme osetio sam blagu tremu kada sam čuo da ću prisustvovati Svetosavskoj proslavi u ovom gradu. Moja očekivanja su potpuno nadmašena, kada sam se pojavio i video naše drage ljude okupljene u ovom zajedništvu ljubavi i vere. Zajednica u Drezdenu me učinila ponosnim, sasvim ja jasno da iza ovoga stoji jedan ozbiljan i intezivan društveni rad. Trudiću se da u svakom pogledu pomognem razvoj i dalji rad zajednice pravoslavnih Srba u Drezdenu – rekao je sveštenik Gačić, koji više od 30 godina živi i radi u Berlinu.
Svi kao jedan
Prva svetosavska svečanost protekla je uz bogat prigodni program. Deca koja su se marljivo pripremila za ovaj dan, oduševila su sve prisutne, pre svega svojom ozbiljnošću sa kojom su shvatili koliko je ovaj praznik bitan za naše školstvo i našu zajednicu. Recitacije, pesmice, folklorne igre – sve to je činilo bogat program koji je, uz pratnju doktora Aleksandra Anđelkovića, na harmonici, odjekivao u dušama svih prisutnih. Posebno dirljiv momenat dogodio se kada su deca zajedno otpevala „Himnu Svetom Savi“. Bilo je neprocenjivo čuti kako su se stopili glasovi onih koji tek uče srpski jezik i onih koji ga govore tečno – svi su pevali kao jedan, srce uz srce.
Učiteljica Sanela Banović, nije krila oduševljenje. Ponosna na svoj razred i na sve ono što su deca kako mlađa tako i nešto starija, tokom prethodnog perioda uradila, usvojila i naučila,.
Dodaje da je svaki trenutak proveden s njima zaista vredan.
– Za našu prvu Svetosavsku priredbu sam osmislila program, koji je prilagođen učenicima, njihovom uzrastu i poznavanju maternjeg, srpskog jezika. U programu su učestvovali svi učenici njih 30 i to mi je lično bilo važno, da sva deca budu deo programa, da osete kroz pesmu, recitaciju i svoju tačku na neki način život Svetog Save. Program se sastojao od recitacija, glume, pesme kao i obreda, osveštanja žita i lomljenja slavskog kolača, kao sto je to običaj u našoj zemlji. Blagoslov smo dobili od sveštenika Veljka i đakona koji su došli iz Berlina i podržali nas u našoj želji. Zahvaljujem i roditeljima koji su pripremili bogatu trpezu, oko koje smo razmenjivali iskustva želje, ali i kovali buduće planove. Moje srce je puno – istakla je učiteljica Sanela.
Više od očekivanog
Dodaje da je ponosna i srećna što su učenici i ona uspeli da ostvare čak i više od očekivanog. Priredbom su zadovoljni i učenici.
– Uživao sam u ovoj divnoj manifestaciji i mnogo toga sam naučio o našem prosvetitelju Svetom Savi – kaže Aleksa B.
Njegov drugar Andrija M. dodaje da obožava da ide u srpsku školu.
– Ova škola je za mene nešto najlepše, rado dolazim na časove i sa ljubavlju pohađam našu školu.
Doktor Aranađelović, koji je stalna muzička podrška na gotovo svim manifestacijama, takođe bio oduševljen.
– Uvek ću se odazivati ovakvim svečanostima, čast i zadovoljstvo je podržati ovakve skupove i našu zajednicu. Ovo je bila jedna ozbiljna organizacija i ponosan sam što sam bio deo toga – rekao je Aranađelović, koji je stalna muzička podrška na gotovo svim manifestacijama.
Svečanost je nadmašila sva naša očekivanja, istakla je Branislava Boškov, predsednica Saveta roditelja u Srpskoj školi.
– Moje srce je puno, pre svega zbog divne organizovanosti i posvećenosti, nas i naše dece, učiteljice i svih okupljenih da ovaj dan obeležimo onako kako tradicija nalaže. Bili smo svedoci jednog istorijskog dana kada smo prvi put proslavili ovaj praznik prosvećenja u ovom delu Nemačke. Naša sloga i zajedništvo put su do ovakvih istorijskih momenata – kaže Branislava.
Kao i u mnogim drugim gradovima, dopunska nastava na srpskom u Drezdenu se odvija pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete Srbije, uz nesebičnu pomoć koordinatorke Tatjane Hot.
Duh pravoslavlja
Najsvečaniji deo priredbe bilo je sečenje slavskog kolača, koji je sa ljubavlju umesila Valentina Kalin, predstavnica Srpskog kulturnog centra u Drezdenu. Antoaneta Antić, je prišremila žito i ističe da ono simboliše malu žrtvu našu, trud koji prinosimo Bogu, a u čast svetitelja koga proslavljamo toga dana.
– Postoji više načina pripreme žita, bio je izazov spremiti dovoljnu količinu za oko stotinak ljudi. Milošću Božijom sve se postiglo.
Dok je sveštenik blagosiljao kolač, svako dete je s ponosom odgovaralo na njegovu rečenicu: „Hristos posredi nas“ – „Jeste i biće!“, čime je duh pravoslavlja i zajedništva još jednom potvrđen, uz blagoslov sveštenika i đakona, koji su sa osmehom i toplinom podelili lepe reči i blagoslove okupljenima.
Trpeza i Bazar
Naravno, nijedna svečanost ne može da prođe bez bogate trpeze. Vredne ruke naših domaćica pripremile su tradicionalne srpske specijalitete-pite, gibanice, proju, kiflice, rolati, oblatne, slavske kolače i još mnogo toga. Gosti su sa oduševljenjem komentarisali da niko nema bogatiju i ukusniju trpezu od srpske. Mališani su pored ove trpeze, organizovali Bazar, a sva prikupljena sredstva su otišla u školski fond
– Pripremile smo se sa velikom ljubavlju, ukusi su nas vratili u rodni kraj. Žito, kolač, slavska sveća, učinili su da i ako smo daleko od rodnog kraja, svoju tradiciju ne zaboravljamo. Učenici srpske škole dočarali su nam put našeg prosvetitelja, ni suze radosnice nisu izostale kada smo videli kakvom činu prisustvujemo – izjavila je mama Olivera Marković.
‘
Dubok trag
Antoaneta Antić, mama koja se nesebično založila za dolazak sveštenika iz Berlina, istakla je da je ova svečanost ostavila dubog utisak na nju i porodicu.
– Dugo smo iščekivali proslavu školske slave u Drezdenu. Svi smo znali da će nam doći sveštenik, da će nas verovatno biti više do 100 pod istim krovom, da će biti priredba koju je učiteljica uvežbavala sa decom i da će posle biti posluženja. Verujem da niko nije bio svestan kakav trag dajemo deci u sećanje i kakvo ulaganje činimo – za decu i nas same koji se okupljamo oko Svetog Save.
Očevi su takođe dali doprinos u tehničko-organizacionom delu.
– Ponosan sam na entuzijazam naše dece i roditelja i njihove učiteljice. Uvek ću biti deo podrške, trudiću se da učestvujem. Čast je biti deo ove srpske zajednice u Drezdenu. – izjavio je Dejan Perić.
