Teško je to uporediti. Za svaki Savindan u hramu Svetog Save u Hanoveru vrvilo je kao u košnici. Uz bogat đački program slavila su i deca i odrasli, a ove godine đaka „ni za lek“. Korona je slavila godišnjicu, a Srbi Svetog Savu. I to je bilo očevidno u hramu koji nosi ime prvog srpskog svetitelja. Ali da ne bude sve tako tužno pobrinula se kuma slave Sara Slavuljica koja je u naručju, kao simbol pobede, nosila svoju četvoromesečnu ćerku Anđelinu iz čijih je okica sijao neki blaženi, kao od svetitelja Save blagosloveni mir. Jednom kad odraste, Anđelina će moći da kaže da je u Hanoveru za prvi Savindan pod koronom bila jedino dete koje je došlo u crkvu da s mamom proslavi veliki školski praznik.
– Ona je dobro dete. Uvek je tako mirna i razumna kao da je odrasla – kaže srećna mama Sara koja je odmah posle liturgije otišla kući jer je Anđelina ipak mala.
Ni prota Branislav Čortanovački koji je liturgiju služio s đakonom Slavkom Bosančićem nije dopustio pesimizmu da se gnezdi u dušama vernika, koji su ga ispod maski zabrinuto slušali.
– Ljudi su uvek isti, uvek sa istim problemima bez obzira na vreme i tehniku. Sveti Sava nas je mnogo čemu naučio, a učio nas je i tome da je čovek spasen ako se oslobodi greha. Ljubav sve pobeđuje, a ljubav je Bog koji je uvek u nama i oko nas. Sveti Sava je bio princ, ali nikada nije mislio na sebe i svoju slavu, već se Bogu klanjao za sve Srbe i sve ljude na Zemlji. Mi njegovu dobrotu uživamo već 800 godina, a njegov duh sa Vračara danas obasjava Srbe u celom svetu, pa i nas ovde u našem hramu, u kojem proslavljamo njegovo ime -istakao je prota Branislav posle podužeg govora o životnom putu princa Rastka, najmlađeg sina velikog župana Stefana Nemanje.
– Sveti Sava je tvorac Srpske pravoslavne crkve, a bio je i njen prvi arhiepiskop. On je naš najveći učitelj, a Srbi vekovima sledeći njegovo učenje stvorili su Svetosavlje kao pojam koji označava duhovnu i kulturnu osobitost srpskog naroda – kaže Aleksandar Lazar Đurica vernik iz Crne Gore.
Njegovo mišljenje deli i Miroslav Šunić sekretar srpskog fudbalskog kluba koji je u hram došao sa suprugom Žaklinom i majkom Mirom koja Svetog Savu pamti i po tome što je na Savindan pre 40 godina stala pred matičara.
Vernici se u skladu s propisanim državnim odredbama posle liturgije nisu zadržavali u dužim razgovorima. Mnogi kažu da će veliki praznik proslaviti kod kuće u krugu porodice i svojih đaka koji su bili na nastavi u nemačkoj školi ili onlajn nastavi kod kuće. Za domaćina iduće svetosavske slave, koja će se prema optimističkom očekivanju, slaviti kao i svih prethodnih godina, izabrana je Beograđanka Jasna Đorđević.
„Mladoženja“ sprema slavlje
Grupa žena među kojima Latinka Lau, Milica Stevanović, Mira Šunić i Javorka Stevanović pri polasku kući kratko su se upitale za zdravlje decu i unučad, a Mira Šunić je prijateljicama rekla da danas obeležava i 40 godina braka. Bilo je i smeha kada je rekla da se „mladoženja“ Nikola kod kuće priprema slavlje. Kaže da su živeli u Sajkoviću kod Livna, a venčali se u Gubinu, rodnom mestu popularnog pevača Baje Malog Knindže.
Duhovna veličina
– Sveti Sava je među nama Srbima oduvek poštovan. Bio je ne samo duhovna veličina već i preteča školstva, pa čak i zdravstva. U narodu je to čuvano i do dana današnjeg sačuvano.
Najvrednije je to što nas je učio da ne grešimo dušu i da uvek zračimo pozitivnom energijom – mišljenja je Dobrila Petrović, vernica koja redovno dolazi u hram.
