Svake godine posle Evropske Smotre srpskog folklora „Vesti“ su danima na svojim stranicama predstavljale učesnike manifestacije koja okuplja mlade Srbe iz svih delova Evrope, ali i sveta.
Ove godine virus korona je pomutio planove celom svetu, pa tako i mladim folklorašima koji su se uveliko pripremali za jubilarnu 25. Smotru koja je trebalo da bude održana u Parizu. Takmičenje je otkazano, a kulturno-umetnička društva nestrpljivo čekaju sledeću godinu i nadaju se da ih tada ništa neće omesti da se u nošnjama popnu na scenu.
Gde su i šta rade folkloraši ovog leta, da li ih je korona sprečila da povedu kolo, makar i u dnevnoj sobi, „Vesti“ su se potrudile da saznaju.
Pre dve godine tokom Evropske smotre folklora u Banjaluci imali smo priliku da upoznamo Kristinu Višnjić, devojku koja svojom pozitivnom energijom i širokim osmehom razoružava svakog ko je upozna. Ona je tada nastupila sa svojim ansamblom SKC Ofenbah iz Nemačke i zablistala na sceni u srpskoj nošnji.
Godinu dana kasnije, 2019. ponovo smo se sreli na Evropskoj smotri, ovoga puta u Beogradu. Ova dvadesetogodišnjakinja je još jednom oduševila sve svojom energijom na sceni, a tom prilikom nam je obećala da ćemo se videti ponovo u Parizu 2020. godine na 25. jubilarnoj Smotri. Ipak, korona je pokvarila planove, pa smo druženje sa Kristinom morali da odložimo za narednu godinu, ali nas to nije sprečilo da se čujemo s njom i vidimo kako se ona nosi sa epidemijom koja je zahvatila ceo svet.
Ispričala nam je i neke novosti. Iako je u SKC Ofenbah provela 15 godina, odlučila je da promeni ansambl, pa je od ove godine ona član KUD Izvor u Noj Izenburgu. Radovala se Smotri u Parizu na kojoj bi prvi put nastupila sa novim folklornim ansamblom.
– Mnogo mi je žao što nije bilo Smotre, pošto je to najbolja prilika da se vide najbolja društva iz čitave Evrope. Svi na jednom mestu, divna je stvar. Spremali smo se za Smotru, ali je zdravlje svakako bitnije u ovoj situaciji. Ako Bog da, sledeće godine ćemo učestvovati. Meni lično, kao i mojim prijateljima, mnogo nedostaje to druženje na Smotri i uopšte na probama, nastupima, gostovanjima… – ispričala nam je Kristina.
Nažalost, zbog korone nije bilo ni proba, pa joj je mnogo nedostajalo društvo i igra.
– Koristila sam vreme da makar nastupe gledam na Jutjubu i zadovoljim bar malo želju za folklorom. Nadam se da ću uskoro imati priliku ponovo da se posvetim tome – objasnila je Kristina.
Vreme pandemije iskoristila je i za učenje.
– Imala sam dosta slobodnog vremena, pa sam učila. Školujem se za agenta za nekretnine, sada sam druga godina i zaista uživam u tome. To mi je najveći cilj da završim školovanje što uspešnije – dodaje Kristina.
Poseta Srbiji odložena
Pandemija korona virusa sprečila je Kristinu da sa porodicom, kako to inače rade svake godine, poseti Srbiju. Odlučili su da posete neka lepa mesta u Nemačkoj.
– Oduševila sam se sa najvećim visećim mostom Geierladž
koji se nalazi nedaleko od Frankfurta. Zaista poseban doživljaj. Obišli smo i gradove nedaleko od Frankfurta, kao i jedan od najvećih vrhova u Hesenu. Sve u svemu, bio je ovo lep letnji raspust, iako ostaje žal što nismo mogli da vidimo i našu rodbinu u Srbiji.
Spoj Čačka i Bosanskog Petrovca
Interesantno je da su Kristinini roditelji Vesna i Saša rođeni u Nemačkoj, ali ih je život vratio u tadašnju Jugoslaviju u jednom trenutku.
– Tata se vratio u Čačak, a mama u Bosanski Petrovac. Tata je opet otišao za poslom u Frankfurt, a mama je krenula u kratku posetu stricu i strini. U to vreme je počeo i rat u bivšoj Jugoslaviji, pa se mama više nije vratila u Bosnu. Zajednički prijatelj iz Nemačke ih je upoznao i onda su zajedno nastavili kroz život – priča Kristina.
