U Hramu Svetoga Save u Hanoveru u nedelju je obeležen sveti Vasilije Ostroški, a istovremeno je proslavljen i Đurđevdanski uranak, praznik koji Srbi u Donjoj Saksoniji tradicionalno obeležavaju kao najlepšu i najmasovniju narodnu svetkovinu.
Liturgiju su služili prota namesnik Aleksandar Perković i đakoni Slavko Bosančić i Ilija Jović, a činodejstvovali su i čteci teolog Matijas Borherd i 13-godišnji pravoslavni Poljak Jakob Paul – Pavle Busczinski.
Liturgiju je svečanom učinio hor „Sveti Simeon Mirotočivi“ kojeg su svojim dečjim glasovima obogatila deca i penzionisani sveštenik Milan Pejić svojim baritonom. Dirigovala je Jelena Agbaba Milosavljević.
Jevanđelje posvećeno Svetom Vasiliju na srpskom jeziku čitao je đakon Ilija Jović, a na nemačkom đakon Slavko Bosančić. Sveštenik Perković je posle liturgije osveštao i slavske kolače onih vernika koji slave Svetog Vasilija.
– Sveti Vasilije je živeo u 17. veku, a da ga Turci u akciji „danka u krvi“ ne bi odveli u Tursku i poturčili, majka ga je sklonila u manastir Zavala. Kasnije je došao u manastir Ostrog, da bi sa tog brda kao vladika upravljao crkvom božjom – rekao je otac Aleksandar.
Sveštenik je govorio i o vaskrsenju Hristovom i sestrama mirosicama, ističući da su u današnje vreme sestre mironosice, žene koje u crkvi rade.
– One za svoj uloženi trud ne traže nikakvu naknadu – istakao je prota Aleksandar naglašavajući da je upravo danas dan kad im se zahvaljujemo.
Kuhinja je i ovaj dan bila puna sestara mironosica, koje su spremale specijalitete i posluživale goste, a jedna od njih bila je i njegova supruga, popadija Jovana. Nedeljko Jelisić, Nikola Popović i Slavko Despotović su od srca brinuli da svi oni koji požele dobiju svinjsko pečenje i salatu.
Otac Aleksandar se svima zahvalio, a naročito srdačan bio je prema grupi vernika iz njegove bivše parohije Kasela , koji su mu u znak zahvalnosti za njegov rad u Kaselu poklonili novu svešteničku odeždu.
Posle podne vreme je bilo sunčano pa su mlađa i omladinska folklorna grupa Šumadije mogle da igraju u crkvenoj porti. Bila je to zaista velika narodna svetkovina, a vrhunac je dostignut kad je bend As iz Bilefelda zapevao“: „Šumadijo, ko bi te ostavio.“ I tako do uveče. Red folklora, pa red pesama iz svih srpskih krajeva, a najviše iz Šumadije, koja je danas bila simbol rodnog kraja svih Srba bez obzira na kraj iz kojeg su došli.
Zahvalnost ocu Aleksandru
– Dragi oče Aleksandre, želimo da vam se zahvalimo u ime nas i naših porodica za sve ono što ste ovih godina učinili za nas lično i parohiju. Za reči utehe, ohrabrenje, za podršku, za zajednička veselja i tugovanja. Posebno za trud koji ste uložili da naša parohija ojača duhovno i finansijski. Želimo Vam da sa istim žarom i uspehom osvojite srca i duše u novoj parohiji, a nas ovde da zadržite u lepom sećanju – rekao je Marinko Aleksić u ime svoje ćerke Jelene (17), u ime Dragane Janjić i njenih četvoro dece, sinova Lazara (16) Arsenija (12), Pavla (8) i 14-godišnje ćerke Jovane i svih ostalih parohijana koji iz 200 kilometara udaljenog Kasela u Hanover nisu doputovali.
– Hvala vam. Mi smo u Kaselu radili i gradili. Za mene će i ovde u Hanoveru biti mnogo posla. Moji prethodnici mnogo su napravili, a ja da bih to samo održao biće mi veliki posao – rekao je sveštenik Perković, dodajući da će prelepu odeždu nositi u najsvečanijim prilikama.
Ljubomir „pronašao“ svog sveštenika
Ljubomir Pilipović, aktivni parohijan manastira Presvete Bogorodice u Himelstiru, na stalnoj postavci slika iz istorije parohije hanoverske, prepoznao je sveštenika Tomu Lilića.
– Otac Toma krstio me 1952. u engleskoj kasarni u Getingenu gde je bio pravoslavni vojni sveštenik. Kasnije je držao i hanoversku parohiju koja je pedesetih godina bila u fazi formiranja – bio je ushićen Ljubomir.
Mama u Banjaluci, Maša u Hanoveru
Osmogodišnja Maša Grbić, učenica drugog razreda srpske škole, sedela je s dedom Petrom Jovičićem i sladila se krofnama, iako služba nije bila završena.
– Baba Bosa je na službi, a dete je izgladnelo, pa smo krofne kupili preko puta, kod komšija Grka. Mašina mama Nensi sa starijom folklornom grupom Šumadije otišla je na Đurđevdansku proslavu u Banjaluku. Tamo su već pet dana – objašnjava ponosni deda Petar, kako reče, poreklom ispod Dinare.
