Tragedija u švajcarskom ski-centru Krans-Montana, u kojoj je u novogodišnjem požaru u baru „Le Constellation“ poginula 41 osoba, među njima i šestoro Italijana, prerasta u veliki međunarodni skandal. Italijanske porodice žrtava i njihovi advokati podneli su krivične prijave protiv spasilačkih službi, optužujući ih za sporost, lošu organizaciju i ozbiljne propuste tokom intervencije.
Kako prenosi švajcarski „Blick“, italijanska strana sada otvoreno dovodi u pitanje rad vatrogasaca i hitne pomoći u kantonu Vale. Advokati porodica tvrde da su spasioci potcenili težinu opekotina, da nije bilo dovoljno nosila, termalnih ćebadi i boca sa kiseonikom, kao i da su pojedini povređeni prekasno dobili adekvatnu pomoć.
Prema istim izvorima, valajsko tužilaštvo već je pokrenulo proveru rada spasilačkih ekipa.
Požar, koji je izbio 1. januara 2026. godine tokom dočeka Nove godine, razotkrio je ozbiljne slabosti sistema za koji se godinama tvrdilo da funkcioniše gotovo besprekorno. Vlasnici bara, francuski par Žak i Džesika Moreti, pod istragom su zbog teškog nemara, ali se istraga sada širi i na lokalne vlasti koje godinama nisu sprovodile adekvatne bezbednosne kontrole.
Posebno ogorčenje u Italiji izazvala je činjenica da je Švajcarska, umesto jasnog preuzimanja odgovornosti i izraza solidarnosti, fokus prebacila na birokratiju, procedure i pitanje naplate troškova lečenja povređenih. Italijanska premijerka Đorđa Meloni više puta je javno kritikovala švajcarske vlasti, ocenjujući njihov odnos kao hladan i nedostojan tragedije ovakvih razmera.
Pogled redakcije portala Vesti Online
Kran-Montana je srušila mit o savršeno organizovanoj i nepogrešivoj Švajcarskoj. Iza slike bogate i uređene države pojavile su se iste one slabosti koje zapadne zemlje često prebacuju drugima – nemar, spora reakcija institucija i birokratska bešćutnost prema žrtvama. Dok su mladi ljudi umirali u dimu i plamenu, sistem koji se godinama predstavlja kao uzor očigledno nije bio spreman za katastrofu. Još je poraznije što se nakon tragedije više govorilo o procedurama i računima nego o odgovornosti i saosećanju. Ovaj slučaj pokazuje da visoki standard i bogatstvo sami po sebi ne znače i humanost, niti garantuju efikasnost kada je najpotrebnija.
Piše: Nina Stojanović
