Donacije naših čitalaca i dobrotvora iz Nemačke i Švajcarske koje su Novopazarki Bajri Suljević, dugogodišnjem štićeniku našeg Humanitarnog mosta, stigle polovinom aprila, u trenutku dok je po novčaniku prebirala poslednje pare da bi nepokretnoj ćerki Arijeti kupila lekove i pelene, puno su obradovale ovu siromašnu i teško bolesnu samohranu majku i njenu nepokretnu ćerku Arijetu.
Skupi lekovi
Pomoć od 400 evra koju im je poslala dobrotvorka Rafeta Hadžić iz Nemačke, poreklom iz Novog Pazara, i još 100 franaka koje je dobila od Darka Kovačevića, dobrotvora iz Ciriha u Švajcarskoj, rodom iz Hrvatske, pomoći će im da kupe najpotrebnije namirnice, nabave skupe lekove, izmire dug za struju i obezbede bar deo ogreva za iduću zimu.
– Hvala puno dobrotvorima Rafeti i Darku. Bog im dao sreću i zdravlje. Ovi i drugi dobri ljudi godinama nas drže u životu, da nije dobrotvora i sevapa ne bi bilo ni nas – ističe hrabra Bajra.
Malo Novopazaraca zna za Bajru Suljević (60), samohranu majku i hrabru sugrađanku sa periferije grada koja je sve u životu posvetila svojoj od rođenja teško bolesnoj i nepokretnoj ćerki Arijeti (27). Čak i oni koji je bolje poznaju nisu upućeni u sve njene nevolje, jer dok god je mogla i bila u snazi, o njima nije želela da govori, niti da traži pomoć i sažaljenje. Sad mora….
Bajra retko izlazi iz iznajmljenog sobička jer Arijetu ni za tren ne sme da ostavi samu. Ne može da radi i zaradi. Pošto joj socijala jedva pokriva Arijetine pelene, za hranu, ogrev, lekove i sve ostalo snalazi se, već godinama, kako sama zna i ume. Obično je to hod po mukama, posebno kada treba nabaviti skupi lek ili pripremiti ogrev za zimu.
Sve Bajrine nevolje počele su još u trudnoći kada su joj lekari u Beogradu saopštili da će roditi dete koje najverovatnije neće moći ni da ustane, ni da govori… Njen tadašnji suprug, sugrađanin, rodom sa Peštera, sa kojim je maštala o porodici sa puno dece, odmah se „izgubio“, nikada ga više nije srela… Nažalost, kako su lekari i predviđali, Arijeta je rođena sa ogromnim fizičkim i mentalnim anomalijama i nedostacima. Ni tada od muža nije bilo ni traga, ni glasa. Mnogo godina kasnije saznala je da je negde u Nemačkoj zasnovao novu porodicu. Za Arijetu nikada nije pitao.
Brižna i usamljena
– Nisam ga tražila, ni zvala. Ni za alimentaciju se nisam borila. Odlučila sam, iako nisam imala ni kuću, ni posao, ni ušteđevinu, da sama brinem o detetu i da sav svoj život posvetim Arijeti. Ona ne ustaje i ne govori, često ima i bolove. Samo retko, po minut-dva, sedne. Čini mi se da sve zna, ponekad pokuša i da mi se nasmeši. Samo moja i njena duša znaju kako nam je – priča ova hrabra žena koja je sve do pre desetak godina, dok na njena vrata nije zakucao humanitarac Hido Muratović, a potom i „Vesti“, često ostajala gladna i smrzavala se u hladnom sobičku.
– Pomagale su me i ranije komšije i retki poznanici koji su znali za sve moje muke, ali to nije bilo dovoljno. Zahvaljujući Muratoviću pomoć je sada redovnija, mahom od dobrih ljudi iz dijaspore, ali i dalje jedva preživljavamo. Pre neki dan Hido nam je ponovo zakucao na vrata. Kao da ga je Bog poslao, u kući smo imale poslednjih 100 dinara i dva hleba. Ostavio nam je nešto namirnica i 100 evra, uz obećanje da će ponovo animirati dobre ljude da nam pomognu i opet doći. Svaka mu čast. Malo je danas takvih ljudi. Hvala i svima koji su nam do sada pomogli. Da nije bilo tih dobrotvora, ne znam da li bi još bilo mene i moje Arijete – priča plačući Bajra.
Patnja i suze
– Ne znam šta sam bogu zgrešila da me kroz ceo život prate patnja, suze i neizvesnost. Sudbina je izgleda ovako htela. Pošto je i srce počelo da me izdaje, često moram u bolnicu. Dva puta sam bila odsutna po desetak dana i to su najteži trenuci za mene i za Arijetu. Srećom, pomaže mi jedna rođaka, na koju se Arijeta pomalo privikava – kaže Bajra.
Neizvesnost
– Noćima ne spavam, plačem i strahujem: šta će biti sa Arijetom ako se meni nešto desi. Ona je nemoćna i nepokretna, a ima samo mene. Zato se molim Bogu da mi zbog Arijete podari još malo života, a dobrim ljudima da nam pomognu da nabavimo lekove, hranu, najpotrebnije namirnice. Posebno nam je važno da se na vreme (tokom leta) spremimo za zimu – poručuje ova hrabra Novopazarka.
