U grupi nevoljnika iz Raške oblasti, dugogodišnjih štićenika našeg Humanitarnog mosta, kojima je početkom ove godine stigla vredna pomoć našeg anonimnog čitaoca i dobrotvora iz Bad Homburga u Nemačkoj, našli su se godinama nepokretna starica Danica Veljović iz sela Pope kod Tutina i njen bolesni i siromašni sin Radan, kojima naši čitaoci pomažu od oktobra prošle godine.
Podrška u pravom trenutku
Pomoć iz Bad Homburga od 200 evra stigla im je, kažu, u pravom trenutku, jer im je u kući ponestalo lekova, brašna i drugih namirnica, stigli su i računi za struju, a brzo se tope i rezerve drva koje su im dobri ljudi obezbedili pred početak zime.
– Dok smo brinuli kako ćemo sa minimalnom penzijom od 120 evra preživeti februar i mart i kako ćemo bez lekova i najosnovnijih namirnica izdržati bar do aprila, kada dolazi proleće i lepše vreme, stigla nam je dragocena pomoć iz Nemačke kojoj se nismo nadali i koja nas je puno obradovala i oraspoložila – priča baka Danica i dodaje:
– Kao da je sam bog poslao ovog dobrotvora velikog srca da nam pomogne, njegova pomoć stigla nam je u minut do dvanaest, dok smo razmišljali od koga da tražimo pomoć i gde da se pozajmimo, bog mu dao sreće i zdravlja, biće nam lakše, imaćemo za hleb i lekove, a za ostalo kako bude – naglašava nepokretna starica i ističe da njen i Radanov život i dalje ostaje težak i neizvesan.
– Nepokretna sam duže od pet godina, nakon što sam slomila kuk ne ustajem iz kreveta, imala sam i lakši moždani udar, ruka mi je oduzeta, muče me i problemi sa srcem, bog i Radan drže me još u životu. Radan je uz mene po 24 sata dnevno, ne može ništa da radi, jer ne sme da me ostavi samu, sav svoj život posvetio je meni. Eto, nije uspeo ni da se oženi i zasnuje porodicu, duša me boli zbog njega i svih njegovih odricanja i muke – priča baka Danica i ističe da od prihoda imaju samo njenu porodičnu penziju od 14.000 dinara(oko 120) evra i da se jedva prehranjuju. Obraduju se kad ih poseti neko od dobrih ljudi ili kad im iz tutinskog Crvenog krsta stigne skromna pomoć u namirnicama.
Bude dana kad ostanemo i bez brašna i hleba, pa Radan mora da se pozajmljuje u obližnjoj prodavnici, dobri ljudi pa nam pomognu, daju nam na poček, platimo kad nam dođe penzija, sa lekovima je još teže, najčešće ne možemo da ih kupimo i trpimo – dodaje ova starica dok nam pokazuje kuću u kojoj živi sa slabom strujom, bez vode i kupatila, zimi hladnu i nezbezbednu.
– Naš život je čemeran i težak. Na leđima donosem poneko drvo iz šume, kupamo se u limenom koritu, teškom mukom okupam nepokretnu majku, sam perem sve ručno, sam kuvam i mesim hleb. Šta ću, takva mi je sudbina, bog mi je odredio takav život, bolesnu majku ne bih napustio nikad, ni za najudobniji život negde u gradu – veli Radan i nada se da će, i nakon ove donacije, stići bar još neka pomoć od dobrih ljudi iz dijaspore.
– Ne treba nama mnogo, samo da preživimo, da obezbedimo namirnice i lekove za zimu, kupimo drva, da nabavimo bolji šporet, da se nekako domognemo frižidera i da i mi dočekamo televizor, unapred se zahvaljujemo svakom dobrotvoru i svim plemenitim ljudima širom Srbije i sveta želimo dobro zdravlje i sreću u životu – ističe Radan.
Trula brvnara
– Još bismo se više obradovali kada bi nam neko pomogao da adaptiramo i ozidamo našu staru brvnaru, da je obezbedimo (stoji na trulim direcima), jer može da nam se sruši dok spavamo, ili da je stiroporom ili nekim drugim materijalom utoplimo kako bismo zimi trošili manje drva i manje se smrzavali… Za nas su to velike pare koje nikada nećemo moći da obezbedimo, volela bih da se okupam u svom kupatilu, da mi je kuća uvek topla i da bar jednu godinu, pre nego što krenem na onaj svet, proživim kao čovek – poručuje baka Danica, siromašna i nemoćna starica sa Peštera.
Hvala „Vestima“
Ova zima bila bi im još mnogo teža da se baka Danica i njen sin Radan u oktobru nisu obratili „Vestima“ i humanitarcu Hidu Muratoviću. Već posle prvog teksta na stranicama našeg Humanitarnog mosta iz Amerike im je, od porodice Katanić, stiglo 300 evra za drva, koja im još traju, od Hida Muratovića dobili su pomoć od 200 evra i puno namirnica i tople odeće, a od našeg višegodišnjeg štićenika Nikole Matkovića, koji se u njihovu korist odrekao dela svoje donacije iz Austrije, još 100 evra.
