Porodicu Zarić iz sela Trnjaci kraj Bijeljine puno je obradovalo 100 evra od našeg plemenitog čitaoca Jovana Živanovića, poreklom iz Modriče, koji živi i radi u Nemačkoj. Dragana (41) i njeno dvoje dece neizmerno su zahvalni ovom, kako kažu, dobrotvoru jer, kako ona priča, bilo je po onoj narodnoj „para ni za lek“.
– Hvala mnogo Jovanu, divnom i plemenitom čoveku. Neka mu Bog da zdravlje i svu sreću. Odmah smo kupili hranu i terapiju za mene, jer sam se osećala loše, stanje mi se pogoršalo, pošto nisam uzimala lekove – priča ova žena, koja je posle smrti muža ostala sama sa dvoje dece.
Život u „sobičku“
Kuća je, priča Dragana Zarić, nedovršena, jer novca nemaju, pa žive u jednom sobičku koji je koliko-toliko ima uslova za život.
– Hvala Bogu da nam je stigla pomoć, pa ćemo moći i nešto ogreva da nabavimo da izdržimo februar. Ne znam šta bismo i kako bismo da nije Jovana i ostalih divnih ljudi koji pomažu, da se ne smrznemo, već da možemo da naložimo naš šporet na drva, ugrejemo se i skuvamo jelo – priča ona.
Kaže da je njoj i deci mnogo teško bez supruga i oca koji je, mada težak srčani bolesnik, bio stub njihove porodice i uvek su mogli da se oslone na njega. Sada je ona preuzela sve poslove, a četrneastogodišnji sin Radenko joj je od velike pomoći.
– Ćerka Marija, koja je godinu dana mlađa od njega je bolesna, pa i oko nje ima posla – jada se Dragana.
Teši je što su joj deca dobri đaci i obraduju je ocenama. Marija je u sedmom razredu i ima asistenta za odlazak u školu i povratak.
– Nije lako, ali trudi se, uči i škola joj ide. Radenko je osmi razred i iduće godine kreće u srednju školu. Najveća želja mi je da završe školu i da mogu da žive od svoje diplome – priča ona.
O Zarićima su „Vesti“ pisale u više navrata. Godinama se bore sa siromaštvom, snalazili su se kako su mogli i umeli, a zahvaljujući humanosti ljudi iz cele dijaspore, donacijama su im olakšavali egzistenciju. Glava porodice Radomir Zarić je bio težak srčani bolesnik i srce ga je izdalo, ćerka Marija ima cerebralnu paralizu i slabo je pokretna, a Dragana je psihički bolesnik. Od kada su ostali bez Radomira, ovoj majci i njenoj deci je pomoć neophodna. Ona ističe da joj podrška divnih ljudi iz dijaspore mnogo znači, ali bih volela da stanu „na svoje noge“.
Hvala dijaspori
– Teško je i moliti ljude da vam daju, ali za sada nemamo drugi način. Prvenstveno strahujem zbog bolesne ćerke i zbog nje sam na to spremna.
Pomoć, kaže, nisu tražili dok se nisu ozbiljno razboleli, a „Vesti“ su o njima pisale prvi put pre više od šest godina. Tada je pokojni Radomir, koji je porodicu izdržavao radom u preduzeću, ostao bez posla jer je bankrotiralo. Krenuo je da nadniči, ali mu je srce obolelo i više nije bio sposoban za rad. Zbog bede, Dragana je u međuvremenu teško psihički obolela, pa su im plemeniti ljudi bili jedina nada. Veruju da će naša dijaspora i sada biti uz njih.
– Mnogo hvala svima koji nam šalju donacije, ali nam je ogromna želja da sami zaradimo dovoljno za život – ne gubi Dragana nadu u bolje sutra.
Podseća da su osim donacija dobili i tele od Dušanke Krnete iz Štutgarta. Tele je junica i obradovalo ih je što je stelna, pa će na proleće imati mladunče. Zahvaljujući divnim ljudima koji pomažu, imaju novca da je hrane, pa je pitanje da li bi im ona preživela bez te pomoći.
– To nam daje nadu da će ona moći da proizvode više mleka, da prodamo zadruzi i da imamo neki prihod. Uz nju u dvorištu imamo, umesto osam 15 koka i jaja prodajemo u komšiluku. Nedovoljno za život, ali se nadam da će se koke množiti i da ćemo moći više da zaradimo. Do tada nam je svaka pomoć zlata vredna. Više od svega bismo želeli da od stočarstva pokrijemo bar najelementarnije potrebe.
Mora se dalje
Dragana kaže da njena deca veoma teško preživljavaju to što su ostala bez oca, naročito Marija koja je bila mnogo vezana za njega.
– Ali moramo da idemo dalje, nema nam druge. Pokušavamo da se tešimo međusobno i, mada ništa više nije isto bez supruga, da nastavimo koliko-toliko da živimo kao ranije. I slavu Svetog Mihaila smo obeležili, bez njega i bilo je mnogo tužno – kaže ova žena koja je bolesna.
Kako pomoći
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu Dragani Zarić i njenoj deci, mogu stupiti u kontakt s njima putem adrese: Selo Trnjaci kod Bijeljine, 76310, Republika Srpska ili telefonom: +387 65 297 340 i dogovoriti se o načinu dostave pomoći. Kao uvek, i „Vesti“ su na usluzi.
