Mada već dve decenije žive u Norveškoj, prvo u Oslu, a sada u jednom malom mestu na krajnjem severu ove zemlje, članovi porodice Bihorac, rodom sa severa Crne Gore, često dolaze u rodni kraj. Kad god dođu, osim rodbine i prijatelja, obavezno obiđu i nekoga od starih, bolesnih i siromašnih na Pešteru, Goliji i Rogozni gde, kako ističu, imaju puno rodbine i prijatelja.
Humanost na delu
Poslednji, aprilski dolazak u domovinu članovi ove humane familije iskoristili su takođe da, u dogovoru sa humanitarnom organizacijom Ljudske sudbine i našim saradnikom Hidom Muratovićem, sa po 100 evra obraduju Novopazarku Bajru Suljević, siromašnu porodicu Seferović iz naselja Zeleni kod Rožaja i samohranu majku Mihriju Murić iz sela Stup na granici Srbije i Crne Gore. Svima je uručen i po paket namirnica. Članovi ove porodice ističu da godinama pomažu starima, bolesnima i najsiromašnijima u rodnom kraju, da na stranicama „Vesti“ prate njihove muke i naše humanitarne akcije i da su srećni što bar nekome od njih mogu da pomognu i makar jedan dan ga učine radosnim.
Beskrajno je zahvalna i Mihrija Murić, dugogodišnja štićenica našeg Humanitarnog mosta koja u planinskom bespuću, radeći kao drvoseča, teško prehranjuje i školuje siinove Enesa i Ernesa.
– Moji dečaci bi gladovali i ne bi išli u školu da uz nas skoro deceniju nasu čitaoci Vesti sa raznih strana sveta. Ne postoje reči kojima bi im se zahvalili, bog neka ih čuva – poručuje ova samohrana majka iz sela Stup, „izgubljenog“ u vrletima na granici Srbije i Crne Gore.
Veliku zahvalnost porodici Bihorac šalje i siromašna familija Seferović iz okoline Rožaja. Donacija iz Norveške došla im je u pravom trenutku kada su deci potrebne nove knjige i đački pribor.
Dobrotvori pomažu opstanak
Vrednu donaciju od 200 franaka siromašnima u ovom kraju poslao je i naš čitalac Dragan Savić iz Lozane u Švajcarskoj. On je želeo da obraduje porodicu Milanović iz sela Žunjevići na Rogozni i usamljenu i teško bolesnu baku Stanu Minić iz sela Dragočevo na ovoj planini. Od humanitarne organizacije Ljudske sudbine porodica Milanović i baka Stana dobili su i najneophodnije namirnice.
– Nama dobri ljudi pomažu godinama da opstanemo na najsiromašnijoj planini u Srbiji. Da nije povremene pomoći iz dijaspore mi u ovoj pustinji ne bi mogli da zaradimo ni za hleb. Hvala svim našim dobrotvorima, hvala puno Draganu iz Švajcarske. Nadamo se da neko sve gleda i da će svaka dobrota biti dobrim nagrađena – kaže Milan Milanović koji sa suprugom Evom i ćerkicom Marijom svakodnevno bije bitku za goli opstanak na svom ognjištu.
Usamljena starica Stana Minić živi na periferiji planinskog sela Dragočevo do koga se može samo pešačenjem, zapregom ili traktorom. Zimi je često odsečena od sveta, a od prošle godine i nepokretna. U životu je drže rođaci iz susednih sela, povremeno joj donoseći hleba, vode i mleka i naši čitaoci koji joj pošalju za ogrev i lekove. I donaciju iz Švajcarske potrošiće za lekove koje će joj iz udaljenog Novog Pazara doneti poštar Rade Joković.
Zahvalnost sedmoro Filimonovića
U zabito Muhovo na Goliji, stiglo je još 100 evra. Siromašnim supružnicima Zoranu i Špresi Filimonović, roditeljima petoro mališana, pomoć je poslao dobrotvor Pavle Milić iz Austrije.
Zahvaljujući našim čitaocima, koji su im pre dve godine pomogli da sagrade novu kuću, članovi ove usamljene familije žive bolje, ali i dalje jedva sastavljaju kraj sa krajem. Donaciju će potrošiti za odeću, obuću i knjige, kupiće i nešto od namirnica. Donatoru šalju pozdrave, poljupce i beskrajnu zahvalnost.
Hvala dobri ljudi
Novopazarka Bajra Suljević kojoj je porodica Bihorac pomagala više puta do sada kaže da njoj i njenoj nepokretnoj i teško bolesnoj ćerki Arijeti svaka pomoć život znači.
– Da nije dobrih ljudi koji nam pomažu, mi bi gladovale i smrzavale se, ne bi imale ni za lekove i ko zna da li bi još bile u životu. Bog im dao zdravlje i sreću u životu, hvala im do neba – poručuje ova hrabra žena se 26 godina ne odvaja od bolesne ćerke.
