Mada puno donacija naših čitalaca iz celog sveta svakodnevno stiže u Rašku oblast, što starima i bolesnima u ovom kraju omogućuje da se leče, prehrane i prežive, a siromašnim đacima-pešacima da se školuju, usamljenim bakama Borki Dražević i Kati Bašić, dugogodišnjim štićenicama našeg Humanitarnog mosta, smeštenenim u novopazarskom staračkom domu, skoro dve godine ne stiže nikakva pomoć.
Da ima za slavu
Baka Borka je iz okoline Gornjeg Milanovca, ni u rodnom kraju, ni u Novom Pazaru nema nikoga svoga, na njenu sreću, u staračkom domu, jednom od boljih u Srbiji, lepo je paze, toplo joj je, nije gladna i žedna i ima sve što joj sleduje, ipak, volela bi da, kako kaže, bar povodom krsne slave, Vaskrsa, Božića i drugih velikih praznika, sebe i osoblje časti nekim kolačem i čokoladom, da ima za sok, lekove, da kupi nešto od odeće… Ranije su joj naši čitaoci sve to omogućavali, ali su je ođednom, ni sama ne zna zašto, svi zaboravili.
Slično je i sa bakom Katom Bašić koja je dugo živela sama u selu Svilanovo na Goliji, dve decenije su je u životu održavali naši čitaoci i dobri ljudi iz ovog kraja, kad više nije mogla da opstane u planinskoj zabiti, zbrinuta je u novopazarskom staračkom domu. Čim je pre dve godine stigla u ovu ustanovu, presahla je i pomoć. Svesna je baka Kata da više nije koliko-toliko zbrinuta, da ima mnogo ugroženijih, ali bi i volela da joj, bar povremeno stigne neka donacija. Ne treba joj, kaže, mnogo, samo najosnovnije, da kupi neki slatkiš, voće, sok i kredit za mobilni.
– Dok sam bila u Gornjem Milanovcu, u tamošnjem domu, donacija je bilo češće, uglavnom iz Australije, otkada sam došla u Novi Pazar baš su retke, skoro da ih nema, a puno su mi značile, živoj duši puno treba, ne znam zašto sam zaboravljena – pita se ova starica u nadi da će je posle ovog teksta neko obradovati.
Čitaoci kao porodica
– Rodom sam iz Knina,na Goliju sam stigla jako mlada i brzo, nakon smrti supruga, ostala sama, bez igde ičega, dobre komšije u Svilanovu i čitaoci „Vesti“ godinama su bili moja porodica – priča starica Kata Bašić i takođe se nada da nije potpuno zaboravljena.
I starica Stanica Milojević iz Dobrinje kod Tutina godinama živi sama i jedva opstaje, mada smo više puta pisali o njenom preteškom životu i pozivali dobre ljude da joj pomognu, ako se izuzmu dve sitnije donacije pre dve godine, pomoć je izostala. Baka nema nikakva primanja i živi teško, potrebni su joj ogrev, namirnice, sredstva za higijenu i lekovi, svaka pomoć naših čitalaca bila bi joj zlata vredna – kaže humanitarac i naš saradnik Hido Muratović koji je baka Stanici nekoliko puta nosio najpotrebnije namirnice.
U velikoj nevolji je i baka Vasvija Suljević koja u novopazarskom naselju Haxet godinama sama i bez ikakvih primanja i pomoći brine o teško bolesnom i jedva pokretnom sinu Mirsadu. Za razliku od Borke, Kate i Stanice, koje brinu samo o sebi, ona, iako stara i na izmaku snage, svakoga dana mora da nahrani, obezbedi lekovima, ugreje i okupa svog bolesnog sina Mirsada koga ni trenutka ne sme da ostavi samog.
Samo za hranu i lekove
– Bilo je tokom prošle godine nekoliko donacija dobrotvora iz dijaspore koje su nam omogućile da kupimo drva i nam tokom zime kuća bude topla, zalihe ogreva su nam pri kraju, pa nam je pomoć dobrih ljudi kao hleb potrebna, nadamo se da nećemo biti zaboravljeni i da će nam uskoro stići nova pomoć, ne treba nam mnogo, samo da se prehranimo, ugrejemo i kupimo lekove – ističe Vasvija.
Nada se boljem
Posle mnogo godina baka Kata Bašić je, zahvaljujući Vestima, saznala da ima rodbinu u Dalmaciji, čak je dobila paket i pismo koje je rasplakalo i obradovalo, jer su neki od rođaka najavili da će je tokom leta 2022. i posetiti. Na njenu žalost, do posete nije došlo, a sa rođacima je prekinut svaki kontak, ipak, ona se nada da će joj ova godina možda biti srećnija i da će konačno, osim domskog osoblja, neko zakucati i na njena vrata.
