Porodici Zarić iz Trnjaka kod Bijeljine stigla je još jedna donacija Dušanke Krnete, čitateljke „Vesti“ iz Štutgarta, šest koka nosilica i 100 evra. Od iste dobročiniteljke već su dobijali vredne darove, a ovi novi su, još jednom, uneli veliku radost u dom siromašne familije iz Bosne i Hercegovine. Novac su potrošili na sve ono što je potrebno deci za školu, a ističu da veliku zahvalnost duguju plemenitoj ženi koja brine za njih.
Dušanka je penzionerka, rodom iz Crne Gore, koja decenijama živi u Nemačkoj. Ova dobrotvorka i njeni sinovi su četvoročlanoj siromašnoj porodici Zarić ranije već poklonili tele i prase, a sada i koke.
Zarići ne zaboravljaju koliko im je pomogla Dušanka Krneta i drugi donatori iz dijaspore i Srbije. Kažu, zahvaljujući dobrim ljudima nisu kao pre „u dugovima do guše“. Međutim, sada ih ponovo more brige. Treba im novac za lekove, a ide zima pa se moraju snabdeti ogrevom.
Radomir (51) sa suprugom Draganom (39), ćerkom Marijom (11) i sinom Radenkom (12), živi u jednom sobičku nedovršene kuće. Bolest nije štedela ovu porodicu. On je težak srčani bolesnik i zbog zdravstvenog stanja ne može da radi, supruga Dragana psihički bolesnik, a ćerka je obolela od cerebralne paralize i slabo je pokretna.
Sin mašta o kompjuteru
Radomirovo srce je u lošem stanju, a prepisana mu je skupa terapija.
– Moram da uzimam 12 različitih lekova, a nijedan nije na recept, već sve moram da plaćam. Moj najjeftiniji lek košta sedam evra. Supruga takođe ima terapiju, ali na svu sreću njeni lekovi se mogu uzeti na recept – priča nam ovaj čovek.
Maloj Mariji je zbog bolesti hladno, naročito zimi, pa brižnog oca posebno brine hoće li imati mogućnosti da nabavi dovoljno ogreva.
– Od donacija je, posle kupovine školskog pribora, ostalo tek toliko da kupimo tri metra drva, a treba nam četvorostruko. Ako ne budemo imali para pokrićemo tek jedan mesec, pa ne znam kako će nam deca izdržati u hladnom – priča nam uz nadu da ga neće zaboraviti dobri ljudi i da će od te pomoći obezbediti deci toplu sobu.
Ćerka i sin su, kaže Radomir, dobili besplatno udžbenike od opštine, a on im je od donacije obezbedio sve ostalo.
– Deca idu u istu školu i zajedno kreću na časove autobusom. To Mariji zbog bolesti nije lako, ali je brat pazi -priča brižni otac.
Objašnjava da im osim lekova i ogreva, nedostaje odeće i obuće, pa moli sve koji imaju viška da im pomognu.
– Sin mašta o kompjuteru, ali nemamo sredstava. Problem je što, ako se zbog korone uvede onlajn nastava, škola je obećala da će uvesti internet, ali bez kompjutera, deca ne mogu da prate nastavu – priča on.
Dobrota nema prepreke
Zarići su u kući koju je podigao još Radomirov otac, ali je samo jedna prostorija osposobljena za stanovanje. Žive od tuđe nege i socijalne pomoći koja je oko 90 evra. Imaju nešto zemlje gde su posadili detelinu da bi tele koje su dobili od dobročiniteljke imali čim da hrane. Za poljoprivredne radove su zaduženi supruga i sin, pošto Radomir kao srčani bolesnik ne sme da se bavi težim fizičkim poslovima.
– Izdržavao sam porodicu do pre desetak godina radeći u jednoj firmi koja je bankrotirala, pa sam onda nadničio. Kad mi je srce popustilo, nisam više bio sposoban za bilo kakav rad. Zbog bede u kojoj smo bili, Dragana je, u međuvremenu, psihički obolela – priča nam.
Supruga i on, sve dok se nisu ozbiljno razboleli, nisu ni tražili pomoć, ali, kako kaže, kada je bolest uzela maha, doveden je u pitanje opstanak cele porodice i više se nije imalo kud. Zemljaci i sunarodnici širom sveta pomogli su im mnogo puta pokazujući da dobrota ne zna za prepreke.
– Još jednom mnogo hvala Dušanki i drugim divnim ljudima na svemu što čine za nas. Našoj zahvalnosti nema kraja – kazao je Radomir Zarić i dodao da je sevap pomoći nekom u nevolji i da bi i sam to činio da ima.
Zahvalnost za spas
Naš sagovornik je prošao kroz mnogo težak period i, kako objašnjava, mislio je u jednom trenutku da mu nema spasa.
– Na sreću, izašao sam iz bolnice i sada sam mnogo bolje. Veliku ulogu u tome imali su skupi lekovi koje ne bih mogao da kupim da nije bilo pomoći čitalaca vaših novina – priča nam.
‘
Kontakt adresa
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji i dalje žele da pomognu porodici Zarić da ne brinu da li će imati dovoljno sredstava za lečenje oca Radomira i u narednim danima, mogu stupiti u kontakt sa njima putem adrese: Selo Trnjaci kod Bijeljine, 76310, Republika Srpska ili putem telefona na broj: +387 65 190 765 i dogovoriti se sa njima oko načina dostave pomoći. Kao i uvek, i „Vesti“ su na usluzi.
