Na mestu tišine i večnog bola danas je obeležena 83. godišnjica stradanja kozaračke dece, nevinih žrtava ustaškog zločina iz 1942. godine. Komemoracija je okupila predstavnike institucija, organizatore i potomke stradalih u znak sećanja na 69 mališana uzrasta od tri meseca do tri godine, koji su život izgubili u improvizovanom logoru nakon velike ofanzive na Kozari.
U ime Vlade Republike Srbije venac je položio direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, Vladimir Kokanović, uz lenti ispisanoj rečima: „Za svako ugašeno dečije oko, zavetujemo se na pamćenje, glasnu istinu i večnu bol.“ On je poručio da bol tih malih mučenika i danas traje, a da njihova tišina obavezuje da se nikada ne zaboravi.
„Njihovo ćutanje je naš vrisak, njihova patnja je naš zavet. Naša je dužnost da istina ostane vidljiva, da se prenosi generacijama i da bude deo evropske i svetske istorije,“ naglasio je Kokanović.
U govoru je posebno istakao da očuvanje kulturnog, verskog i identitetskog nasleđa Srba u Hrvatskoj i regionu mora ostati prioritet. Zahvalio je organizatorima na istrajnosti i naglasio da će Uprava biti pouzdan partner u tom procesu. „U ime te dece, u ime njihovih neispunjenih snova, obećavamo da ćemo živeti sa više ljubavi, pravde i brige jedni za druge. Neka im je večna slava i hvala,“ poručio je Kokanović.
Pogled redakcije portala Srpski ugao
Stradanje kozaračke dece u Noskovačkoj Dubravi nije samo bolno sećanje, već i podsećanje na cenu opstanka jednog naroda. Naša je odgovornost da čuvamo istinu i prenosimo je, jer zaborav je drugi oblik zločina.
