Laknulo je ovih dana Stefanu Pendiću, Mariji Milanović i Nikoli Petronijeviću, siromašnim đacima pešacima sa Golije i Rogozne i dugogodišnjim štićenicima našeg Humanitarnog mosta.
Nakon hiljada prepešačenih kilometara, neprespavanih noći i strepnje kako će završiti školsku godinu, dočekali su zasluženi odmor koji provode u zabitim planinskim selima i sa svojim siromašnim roditeljima.
Za razliku od druge dece koja će tokom raspusta uživati na moru, Stefana, Mariju i Nikolu i tokom raspusta čekaju teški seoski poslovi. U borbi za golo preživljavanje i opstanak valja pomoći roditeljima u poljskim radovima, seči šume i potrazi za šumskim plodovima. U toj borbi veliko olakšanje biće im pomoć naših čitalaca koja im je upravo stigla iz Australije i Švajcarske.
Stefan je dobio redovnu stipendiju od 370 dolara, Marija takođe redovnu pomoć od 200 dolara, a Nikola donaciju iz Švajcarske vrednu 100 franaka.
– Iz Sidneja od dobrotvora O. V, koji mi pomaže još od osnovne škole, stigla mi je nova stipendija od 370 dolara. Njome se školujem, a i koliko god mogu pomažem mojim siromašnim roditeljima Vladanu i Radi i bratu Srđanu. Da nije ove stipendije koja nam je zlata vredna, jer drugih prihoda nemamo, verovatno ne bih imao ni osnovnu školu, niti bih bio u Novom Pazaru gde sam upravo sa vrlodobrim uspehom završio treći razred Srednje tehničke škole, odsek za dizajn kože i tekstila – priča u jednom dahu Stefan.
On želi da nastavi školovanje.
– Želja mi je da postanem modelar obuće, a ako bude prilike i finansijskih mogućnosti, možda ću upisati i neki fakultet na ovdašnjem Državnom univerzitetu – priča Stefan Pendić iz zabitog sela Đonlije na Goliji, dugogodišnji štićenik našeg Humanitarnog mosta.
On govori o situaciji u kojoj se nalazi njegova porodica.
– Svi iz našeg sela zbog bespuća i siromaštva su se odselili, ostala je još samo moja porodica, nismo imali gde da odemo. Roditelji leti beru pečurke, kleku i šipurak da bi preživeli – kaže ovaj dečak.
Marija Mara Milanović, iz zabitog Žunjevića na Rogozni, završila je sa odličnim uspehom treći razred osnovne škole.
– Mnogo nam znači pomoć koju nam redovno šalje dobrotvor Marko iz Sidneja. Živimo u trošnoj kućici, bez kupatila i sa zemljanim podom i jedva opstajemo na opusteloj planini, jer tata Milan i mama Eva u bespuću i daleko od grada nemaju nikakvog posla, niti mogućnosti da zarade neki dinar – priča Marija i ističe da su čitaoci „Vesti“ spasli nju i njenu porodicu kupivši im kravu, kozu, konja, zaprežna kola, motornu testeru, frižider, televizor.
– Pomoći ću i roditeljima da kupe brašno i druge namirnice, to nam je sada najvažnije. Sve je poskupelo, a naša primanja su mala – dodaje Mara i moli nas da dobrom Marku iz Sidneja i njegovoj porodici prenesemo veliku zahvalnost i najsrdačnije pozdrave.
Za razliku od Stefana koji već godinama ima stalnu stipendiju, i male Mare koja poslednjih meseci takođe redovno, svakog meseca, dobija pomoć od Marka iz Sidneja, Nikola Petronijević, đak pešak iz sela Joše na Goliji, pomoć dobija samo povremeno, uglavnom od naših čitalaca iz Švajcarske i Australije, ali mu i ona mnogo znači jer mu omogućuje da se školuje. On ima samo bolesnog oca Milovana, siromaška koji ne može mnogo da mu pomogne, pa mu je svaki dinar zlata vredan. Dobri ljudi su mu sagradili i opremili kuću i omogućili mu da, nakon višegodišnjeg napornog pešačenja, u Kragujevcu upiše srednju tehničku školu i dobije jeftini đački dom.
– Završio sam prvu godinu i konačno sam zajedno sa ocem, jedva čekam da mu umesim i ispečem hleb, skuvam mleko i operem sudove. Nakon što sam kao dete izgubio majku, sve to sam od malih nogu morao da radim – kaže Nikola.
Da gradi brodove
– Hvala puno dobroj baki Jelici iz Švajcarske. Pomoć koju mi je poslala omogućiće mi da lepše provedem raspust i spremim se za narednu školsku godinu. Bog neka je čuva, nju i sve druge dobrotvore koji mi pomažu. Želja mi je da postanem dobar varilac i da gradim brodove i podmornice – ističe Nikola, mališan sa Golije.
Hvala do neba
– Roditelji ne bi mogli da mi iznajme stan u Novom Pazaru i omoguće mi školovanje da nije bilo stipendije iz Sidneja, dobrotvor O. V. mi je sve to omogućio. Hvala mu do neba, cela moja porodica biće mu zahvalna do kraja života – kazuje Stefan.
