Porodicu Zarić iz sela Trnjaci kraj Bijeljine život nije nikad štedeo, oduvek su jedva sklapali kraj sa krajem, ali su im život svojim humanim donacijama olakšavali ljudi velikog srca iz cele dijaspore.
Novčane donacije, ali i kupovina teleta obradovale su ovu familiju koja više od svega želi da stane na svoje noge, ali to je teško jer glava kuće Radomir Zarić ne radi, a svaki novi dan iziskuje nove troškove za ovu nesrećnu porodicu.
Radomir (51) živi sa suprugom Draganom (40), ćerkom Marijom (12) i sinom Radenkom (13) u jednom sobičku nedovršene kuće.
Bolest malene Marije
Malena Marija je obolela od cerebralne paralize, slabo je pokretna, a njena majka Dragana je psihički bolesnik. Zbog nemaštine, često ne pije lekove koji su joj neophodni. Radomir je srčani bolesnik, a lekovi koji bi popravili njegovo zdravstveno stanje često su samo pusti san. Oboje su nesposobni za rad, žive od tuđe nege i socijalne pomoći koja iznosi oko 90 evra.
– Duša me zaboli svaki put kad vidim svoje bolesno dete kojem ne mogu da priuštim ni ono najosnovnije, a kamoli da joj bar malo olakšam život. Isto je i sa sinom Radenkom, i on se muči uz nas. Ne bismo se obraćali za pomoć da na to zaista nismo bili prinuđeni – iskreno će Radomir, dodavši:
– Kao što sam već pomenuo, ogrev nam je potreban na prvom mestu, ali neophodni su nam i lekovi bez kojih ne možemo. Tu su i računi za komunalije koji ne daju mira.
Njegova supruga Dragana, mada i sama teško obolela, smogla je snage da nam kaže da su im dugovi za komunalije dostigli 100 evra, a samo za lekove treba da daju 70 evra.
Ona kroz suze priča da im je sve teže i teže i da ne vidi svetlo na kraju tunela.
– Teško je ljude moliti za pomoć, nije prijatno, ali mi jednostavno nemamo izlaz iz ove situacije. Sada nam prete i isključenjem vode. Šta ćemo sada na ovoj žegi da ostanemo bez kapi vode. Leto je na pragu, treba nam voda i za kuvanje i da se okupamo – kaže Dragana.
Najviše strahuje zbog bolesne ćerke Marije i to je osnovi razlog njihove molbe.
U pitanju opstanak
Dok se nisu ozbiljno razboleli, Zarići nisu molili za pomoć. Kad je bolest uzela maha, nažalost, dovela je u pitanje opstanak čitave porodice. Tako su o njihovoj sudbini, pored lokalnih medija pisale i „Vesti“, i to prvi put pre šest godina. Radomir je porodicu izdržavao radom u preduzeću koje je bankrotiralo. Posle toga je nadničio, ali kad je srce popustilo više nije bio sposoban za bilo kakav rad.
Zbog bede, majka Dragana je u međuvremenu postala teški psihički bolesnik. U kući koju je podigao još Radomirov otac, samo je jedna prostorija osposobljena za stanovanje. Sve ovo, više nego dovoljno upućuje na razloge zbog kojih ova porodica teško živi i zašto im je pomoć neophodna.
Zato se ova skromna porodica iz pitome Semberije nada da će plemeniti ljudi, kao i uvek do sada, pomoći im da bar malo prevladaju svoje teškoće koje nisu male. Jer, ruka koja daje uvek je iznad ruke koja moli za pomoć. Naši ljudi iz dijaspore uvek su pokazivali koliko veliko srce imaju za sve bolesne i siromašne.
Kako pomoći?
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Zarić da u narednom periodu, ipak, prikupe sredstva za kupovinu krave, mogu stupiti u kontakt sa njima putem adrese: Selo Trnjaci kod Bijeljine, 763120, Republika Srpska ili putem telefona na broj: +387 65 190 765 i dogovoriti se sa njima oko načina dostave pomoći. Kao i uvek, „Vesti“ su na usluzi.
Bolest ne prolazi
– Nažalost, Radomirovo stanje nekako sve ide nagore. Pojavila se i voda na plućima. Bio je u bolnici, ali su ga otpustili na kućno lečenje. Mora da nosi i pelene, pa nam je to dodatni izdatak. Ne znam šta bih vam rekla. Kola su nekako krenula nizbrdo i ne daju se zaustaviti. Moramo da budemo jaki i da se nadamo najboljem. Mnogo se zahvaljujemo ovim dobrim ljudima koji su nam već prethodno poslali pomoć, jer nam je svaka para, posebno u ovakvim trenucima, bila od velikog značaja – poručila je Dragana Zarić.
