Zahvaljujući velikoj podršci humanih sugrađana i naših plemenitih zemljaka u dijaspori, mladi Velibor Slavić (32) iz Kraljeva otputovao je u Istanbul, kako bi mogao na spasonosnu transplantaciju bubrega. U tu namenu, prikupljeno je više od 45.000 evra.
Iako mu je nedostajalo još oko 5.000 evra da bi imao punu sumu za ovu operaciju, Velibor je morao da iskoristi momenat kada su ga lekari iz Turske klinike pozvali i ode da uradi sve neophodne pretrage, koje prethode jednom tako ozbiljnom hirurškom zahvatu. Saznali smo ove novosti kada smo pozvali Velibora kako bi mu saopštili da je su za njega pristigle dve donacije.
Jedna od 200 evra anonimnog donatora iz Bad Homburga, a druga od 50 franaka našeg humanog čitaoca Milenka Šipke iz Švajcarske, kojem je to ujedno bila i jubilarna donacija, koju je uputio za nekoga od štićenika Humanitarnog mosta, budući da je pre tačno deceniju baš posredstvom našeg lista, uputio svoju prvu donaciju.
– Kao što sam već pomenuo, što se tiče papirologije, uspeli smo da obezbedimo sve što je potrebno, iako ni to nije išlo glatko. Sa te strane smo mirni. Sve je bilo prosleđeno u Tursku, a nama ništa drugo nije preostalo nego da sačekamo njihov poziv. Ubrzo je usledilo to što smo očekivali i trenutno sam na klinici gde mi rade razne analize. Nadamo se lepim vestima, to je sve što vam u ovom trenutku mogu reći – rekao je Velibor Slavić, rođen u Mostaru, koji je tokom prve polovine devedesetih godina prošlog veka izbegao sa svojom porodicom u Srbiju.
Njegova borba za zdravlje, podsećanja radi, počela je praktično od kada je došao na ovaj svet i još uvek traje.
– Veliko i od srca hvala svim dobrim ljudima koji su stali uz mene, skupljali i slali pomoć. Bez njih ovo ne bi bilo moguće. Hvala i tim divnim ljudima iz Nemačke i Švajcarske, kao i advokatu Božidaru Švonji koji mi je na račun uplatio pomoć od 2.000 dinara. Ganut sam njihovom podrškom. Nadam se da će njihova dobra dela nekada i negde biti nagrađena – poručio je Velibor iz Turske kome je u osmom mesecu nakon febrilne konvulzije (frasa), otkriveno da ima urođen megaureter, bilateralni refluks četvrtog stepena (VUR) i neurogenu bešiku.
To je dovelo do trajnog oštećenja bubrega, hronične bubrežne insuficijencije (slabosti) koja je konačno dijagnostikovana 1993. godine. Nažalost, od tada do danas, Velibor je prošao kroz niz komplikovanih uroloških i nefroloških operacija. Prema Veliborovim rečima, urolozi iz Tiršove su uradili najbolji mogući posao u tim oskudnim vremenima za našu zemlju, rane devedesete, i spasli što se spasti moglo. Univerzitetska dečja klinika u Tiršovoj bila je njegova druga kuća, zbog vrlo čestih komplikacija koje su zahtevale hospitalizaciju.
– Uspeli smo da izbegnemo hemodijalizu do moje nepune 24. godine (2013), kada su mi se rezultati pogoršali. Od tada do danas bila je planirana transplantacija bubrega, do koje, nažalost, nije došlo. Poenta transplantacije je zapravo da se sklonite sa dijalize koja je veoma štetna za organizam, jer koliko god da vam doprinosi, isto toliko vam i oduzima – prisetio se Velibor.
Veoma je zahvalan svim ljudima koji su se odazvali humanitarnoj akciji i pomažu mu da što pre ode na hirurški zahvat koji za njega život znači.
Lečenje predugo trajalo
– Moje lečenje je predugo trajalo i nekih drugih opcija osim transplantacije više nema. Kod nas su, nažalost, sve te operacije stale zbog pandemije korone i zbog toga je još jedino ostalo da se operacija radi u inostranstvu. Zato sam svim humanim sugrađanima, kao i plemenitim zemljacima u dijaspori neizmerno zahvalan, jer da nije bilo njih i njihove dobre volje, ne bih uspeo da prikupim ovoliku sumu koja je neophodna za operaciju, boravak i preglede – rekao je Velibor, koji je uprkos svim poteškoćama, 2018. godine diplomirao na Fakultetu za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji.
Jedina šansa
– Jedna od organizacionih okolnosti koja je usporila moju transplantaciju u Srbiji, a koja se opet mogla izbeći da su se predlozi urologa sproveli na vreme, bila je neuritis na desnom oku, koji se desio 2017. godine, najverovatnije zbog hipotenzije. Nakon uklanjanja oba bubrega i sprovođenja tražene dijagnostike, krajem 2019. majka i ja smo bili spremni za transplantaciju, poziv za istu smo dobili u februaru 2020. godine. Međutim, istog dana nam je hospitalizacija otkazana zbog očekivanog dolaska korona virusa u našu zemlju, što se desilo. Od tada do danas, poziva nema. Naša zemlja nailazi na velike probleme da se suprotstavi i saživi sa koronom kako bi se sprovodile transplantacije, kao što se svuda u okolini sprovode, gde korona isto tako postoji. To je glavni razlog zašto sam odlučio još 2021. godine da poziv ne čekam, već da se raspitujem za transplantaciju u inostranstvu. Odlučio sam se za Tursku, Ačibadem kliniku – pojasnio je Velibor razlog zbog koga je prelomio da spas potraži u Turskoj.
Kako pomoći?
Prikupljanje sredstava za Veliborovu transplantaciju bubrega, započela je njegova drugarica Katarina, 31. januara 2022. godine, preko gofundme platforme: https://gofund.me/34526a92
Budući da je neophodno još oko 5.000 evra da se pokriju celokupni troškovi, donaciju za Velibora takođe, možete uputiti na sledeće račune:
Dinarski račun: 205900101506866282
Devizni račun: IBAN:RS3520590310207764187
Komercijalna banka, AD Beograd
Velibor Slavić, Milunke Savić 7/6, Mataruška Banja
Za više informacija, možete kontaktirati Velibora lično putem telefona na broj: +381 64 270 44 44.
