Dva velika razloga za radost imao je ovih dana Miloš Jovanović, bolesni i siromašni ratnik s Košara, koji s majkom Rosom i sestrom Marinom teško živi u zabitom selu Troštice na padinama Golije gde, bez socijalne pomoći i invalidske penzije, u mnogo čemu oskudeva i jedva preživljava. Prvi razlog za Miloševu radost je laptop, vredan nekoliko stotina evra, koji mu je donela i sa svojom ekipom uručila poznata novinarka iz Beograda Rada Đurić.
Osim odličnog kompjutera, od Radine ekipe Miloš je dobio i unapred plaćeni bežični internet. Humana novinarka i naš saradnik Hido Muratović potrudiće se da i u planinskom bespuću Miloš uskoro dobije i kablovsku televiziju. Drugi razlog za Miloševo radovanje je donacija od 100 švajcarskih franaka koju mu je iz Ciriha poslao anonimni čitalac „Vesti“, rodom iz okoline Stalaća.
– Sanjao sam kompjuter, internet i kontakte s mojim saborcima rasutim širom Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Makedonije. Neki su na radu u inostranstvu i stalno pitaju za mene. Neki su mi pisali, a neki slali novčanu pomoć i pomagali prilikom izgradnje kuće. Sada ću s njima moći da se dopisujem i razgovaram. Hvala puno gospođi Radi. Skoro je pravila emisiju o meni, a sad je prolazila kroz Novi Pazar i svratila je da me poseti i obraduje. Hvala njenim saradnicima i svima koji su joj pomogli da realizuje ovu donaciju koja meni i sestri Marini mnogo znači. Ako još dobijemo i kablovsku televiziju, naš život će se znatno poboljšati. Hvala beskrajno i dobrotvoru iz Ciriha koji nam je donacijom omogućio da kupimo lekove i nešto od namirnica – ističe Miloš.
Obavezno podseća da je već šest godina štićenik Humanitarnog mosta „Vesti“, da su mu, dok je od države bio potpuno zaboravljen i zapostavljen (duže od 17 godina nije imao ni zdravstvenu knjižicu) naši čitaoci pomogli da se leči i da sagradi novu kuću u kojoj sada živi.
Donaciju od 200 evra, koju im je poslala humana familija Halilović iz Berlina, dobila je i porodica Baždar iz Sjenice u kojoj su svi teški bolesnici. Starina Raho je godinama nepokretan, a sva njegova deca, sada odrasli ljudi, Elko, Ela, Safija i Sabaheta imaju smetnje u razvoju, preživljavaju uz pomoć Crvenog krsta, narodne kuhinje, dobrih ljudi iz ovog kraja i naših čitalaca.
– Nedavno smo od jednog dobrotvora iz inostranstva, koji nas je lično posetio, dobili 500 evra za drva. Odmah smo ih naručili jer nam je pred svaku zimu ogrev najveći trošak i uvek veliki problem. Pomoć iz Berlina omogućiće nam da kupimo lekove, sredstva za higijenu i namirnice – ističe Elko Baždar i svima koji pomažu njegovoj porodici šalje pozdrave i veliku zahvalnost.
Ništa bez dobrih ljudi
Pomoć od australijskih 200 dolara nevoljnicima u ovom kraju poslala je i baka Jela iz Melburna, koja je sa po 100 dolara htela da obraduje usamljenog i teško bolesnog (šlogiranog) starca Dušimira Vuksanovića, jedinog žitelja zabite Pačevine na Goliji i usamljenu i siromašnu Muratku Ramičević iz Kladnice kod Sjenice. Ona je poželela da Dušimir i Muratka odmah kupe namirnice i tako bar malo poboljšaju svoj godinama preteški život.
– Dobri ljudi su me spasli dok sam se, šlogiran i bespomoćan, bez lekova i igde ičega, borio za život. Pomažu mi duže od decenije. Posebno sam zahvalan dobrotvorima iz dijaspore, čitaocima „Vesti“, koji me svojim donacijama drže u životu. Ne znam šta bih bez ove pomoći i bez komšija iz susednih sela koji me povremeno posete i donesu mi hleb i mleko – priča starina Dušimir.
Za lakši život u samoći
– Hvala puno dobrotvorki iz daleke Australije! Svaka pomoć mnogo mi znači i olakšava mi život u samoći. Nešto od namirnica već sam kupila, za koji dan ću ponovo u Sjenicu – poručuje Muratka Ramičević iz Kladnice na Pešteru.
