Iznenada, dok je prebirao poslednje dinare kako bi roditeljima kupio brašno i lekove, a sebi knjige i autobusku kartu do Novog Pazara, gde na Državnom univerzitetu studira informacione tehnologije, siromašnom Nikoli Matkoviću iz sela Vučinići na padinama Golije stigla je velika radost iz daleke Australije. Najpre mu se javila poznata dobrotvorka Rajka Tarlać iz Sidneja, koja sa svojim prijateljima već godinama pomaže nevoljnicima u ovom kraju, a odmah potom, doskorašnjem đaku pešaku i jednom od najboljih učenika novopazarske gimnazije, stigla je i pomoć od velikih 1.000 australijskih dolara.
– Bio sam iznenađen i pomalo zbunjen kada sam čuo da me zove gospođa Rajka iz dalekog Sidneja, u jednom trenutku ostao sam bez teksta i bez reči, ali sam ipak uspeo da joj se zahvalim i da joj poželim dobro zdravlje i sreću u životu. Neću je izneveriti, biću i dalje dobar student i uvek uz moje siromašne roditelje Slavomira i Jevrosimu. Hvala puno i svim njenim prijateljima, odnosno porodicama Cvije Zorića, Damnjanovićima i jednoj anonimnoj familiji iz Sidneja koje su mi poslale pomoć. Bog neka ih čuva i dobrim nagradi njihovu humanost – kaže Nikola.
Naglašava da će mu ova vredna donacija pomoći da lakše okonča prvu godinu studija, ali i da pomogne svojim bolesnim i siromašnim roditeljima sa kojima u brdima daleko od asfalta, trideset kilometara od Novog Pazara, žive u trošnom i vlažnom kućerku bez vode, kupatila i sa zemljanim podom.
Mada se godinama borio za parče hleba i golo preživljavanje, a često i gladovao, pešačeći do škole kroz šumu i po 10 kilometara dnevno, Nikola je uvek bio odličan đak, za klasu bolji od svih svojih vršnjaka. Još kao osnovac pobeđivao je na svim većim takmičenjima u znanju, a u šahu je pobeđivao i sve svoje nastavnike. Do Novog Pazara je putovao pešačeći i stopirajući, ali je i tamošnju gimnaziju završio kao đak generacije. Prošlog leta brao je maline i radio druge poljoprivredne poslove da bi pomogao roditeljima i sebi obezbedio sredstva za upis na fakultet.
– Ništa od ovoga ne bi bilo, niti bih ja danas bio student, da uz mene i moje roditelje, evo već 12 godina, nisu čitaoci „Vesti“ i novopazarski humanitarac Hido Muratović. Dobri ljudi iz celog sveta pomogli su mi svojim donacijama i paketima da se prehranim, da se obujem, obučem i utoplim, da lečim teško bolesnu majku Jevrosimu i da ocu Slavomiru povremeno kupim brašno i druge namirnice. Dobili smo i kravu i šporet, a ja radni sto, mobilni telefon i laptop koji mi sada, kada sam student, mnogo znači – ističe Nikola.
Dodaje i da će mu donacija Rajke Tarlać i njenih prijatelja iz Sidneja pomoći da jedno vreme bude „miran“ i ne strahuje da li će imati za autobus i hoće li moći da kupi doručak.
– Cilj mi je da završim fakultet i postanem dobar programer, da se zaposlim i da i ja jednoga dana pomognem drugoj siromašnoj deci i ljudima u nevolji. Voleo bih kada bi mogao da stavimo bar patos u jednoj od soba, da sagradimo kupatilo i da živimo kao i drugi prosečni ljudi – poručuje ovaj veoma talentovani mladić sa Golije.
Više se ne boji vukova
Dok je bio mali i svakodnevno do škole pešačio kroz šumu, Nikola je imao nekoliko bliskih susreta sa vukovima, divljim svinjama, lisicama i drugim zverima. Kad napadaju veliki snegovi do škole ga je pratio otac Slavomir, a kasnije pas Žućko. Sada ponovo, kad izađe iz autobusa, često i po mrklom mraku, pešači kroz istu šumu, odrastao je i ojačao i više se, kako kaže, ničega ne boji.
Bori se za stipendiju
Nikola se nada da će kao dobar student uspeti da se izbori za neku državnu stipendiju ili bar za studentski kredit, možda i za stipendiju nekog dobrotvora iz dijaspore.
– Mi nikakva primanja nemamo. Roditelji su bolesni i ne rade, praktično cela kuća je na mojim plećima. Teško je, ali izboriću se, nadam se da će dobri ljudi i dalje biti uz mene. Sve ih neizmerno volim i pozdravljam – ističe ovaj odlični student novopazarskog Državnog univerziteta.
