Kad se kao dvadesetogodišnjak i aktivni vojnik, prepun rana i opekotina, vratio s Kosova, gde je božjom voljom preživeo pakao na Košarama, siromašni Miloš Jovanović iz zabitog sela Troštice na Goliji, iako se junački borio, nije očekivao da ga iko proglasi herojem i dodeljuje mu medalje i ordenje.
Ipak, nadao se da će bar dobiti zdravstenu knjižicu, da će moći da se leči i da će mu država, za koju je u svakom trenutku bio spreman da položi i život, bar lekove obezbediti. Ništa od ovoga Miloš nije dobio, iako su ga odmah napale hormonalne, metaboličke i psihičke bolesti, zbog kojih se sa 80 ugojio na čak 160 kilograma.
Punih 17 godina, nadničeći i od svoje sirotinje, morao je da plaća lekarske preglede i skupe lekove. Živeo je u trošnom kućerku bez vode i struje i tek nakon što su „Vesti“ i drugi mediji u Srbiji progovorili o njegovim mukama, konačno je dobio zdravstvenu knjižicu i primljen je na VMA u Beogradu, odakle je vraćen sa statusom teškog invalida.
Naši čitaoci i Miloševi saborci, u međuvremenu, pomogli su hrabrom ratniku da u svom selu sagradi kuću od 50 kvadrata u kojoj sada živi s majkom Rosom, obolelom od karcinoma, i sestrom Marinom, koja se takođe suočava s ozbiljnim zdravstvenim problemima. Preživljavaju od Miloševe socijale manje od stotinak evra, koju je jedva dobio, ali i pomoći koju mu povremeno pošalju čitaoci „Vesti“ ili donese novopazarski humanitarac Hido Muratović.
– Jedva sam i socijalnu pomoć dobio. Nadao sam se da ću izvući bar minimalnu invalidsku penziju, ali nisam uspeo jer nemam ni dana radnog staža. Nedavno sam konkurisao za tuđu negu ili dodatnu pomoć i ponovo sam odbijen. Ja krvario za ovu državu, život svoj uništio na Kosovu, a država ni socijalu neće da mi obezbedi. Rastužim se kad vidim da tuđu negu i socijalnu pomoć dobijaju ljudi koji imaju po nekoliko kuća i voze skupe automobile. Na stotine je takvih ovde u Novom Pazaru, ali opet bih ja branio moju Srbiju, kakva da je, moja je, ja druge države nemam – priča Miloš.
Naglašava da je invalidsku penziju davno zaslužio.
– Ono što sam ja, sa stotinama mojih drugova, od kojih su mnogi „ostali“ na srpsko-albanskoj granici, preživeo na Košarama ne bih poželeo ni najcrnjem neprijatelju. Da sam zdrav i da nisam sirotinja, ništa ne bih tražio. Krampom i lopatom zaradio bih za sebe, majku u setru, ovako bolestan i jedva pokretan ne mogu. Zato mi je potrebna pomoć – ističe Jovanović.
Kopa grobove da bi preživeo
Iako ne bi smeo ništa teško da radi, Miloš je prinuđen da za skromnu dnevnicu od 20-30 evra kopa grobove preminulima u svom i okolnim selima ili radi druge fizički iscrpljujuće poslove, što može dodatno iskomplikovati njegovo zdravstveno stanje jer su se pojavili i problemi sa srcem. Psihički je potpuno pao, loše spava i često sanja krvave bitke i svoje poginule drugove.
Hvala „Vestima“ i dijaspori
– Da nije bilo čitalaca „Vesti“, humanitarca Hida Muratovića i jednog broja saboraca, ja ne bih imao ni krov nad glavom, hvala im beskrajno. Spasli su me, možda danas ne bih ni bio u životu – priča Miloš.
Naglašava da se puno obraduje retkim donacijama iz naše dijaspore.
– Svaka pomoć nam je zlata vredna. Platimo struju i prevoz do Novog Pazara, kupimo brašno i druge namirnice, bude i za lekove, hvala svim dobrotvorima! – poručuje ovaj zaboravljeni ratnik sa Košara.
Kontakt za pomoć
Ukoliko želite da pomognete Jovanovićima, u Komercijalnoj banci u Novom Pazaru otvoren je poseban račun broj: 205-9011007013986-02 na ime Marine Jovanović. Priloge je moguće slati Postnetom ili Vestern unionom na adresu Marina Jovanović, selo Troštice, 36300 Novi Pazar. Sa Jovanovićima je moguće kontaktirati putem telefona na brojeve: +381 65 474 54 33 i +381 20 351 580.
